Ја могу да ти припомогнем неким уопштеним информацијама о византијској уметности и тек неком ситницом што знам о сликарству.
- највише сликају свеце, ктиторе (владаре) и библијске сцене
- не тежи се радикалним новим решењима, штавише радо се ослањају на претходнике
- аутор није битан, он је у сопственим очима само слуга Божији, те су се ретко потписивали
- на византијско иконописање је често утицала византијска књижевност (пример код нас је прва сликовна представа раја из "Хиландарске повеље" Стефана Првовенчаног, која је имала јак одјек у даљем фрескосликарству)Можеш ово да развучеш на пола стране. Толико од мене. Требало је да одеш до библиотеке.

Znam da je doba ikonobarstva trajalo od 725. do 846. godine. Vidi ovde nešto. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

По канонима, Бог Отац се никада не слика. Када се представља Бог, или се представља само Христос, или се представљају као на овој икони Рубљова, која је урађена према тим канонима.
http://www.turoczilevente.hu/gallery2/d/4250-2/Rubljov+Szenth_roms_g+2.jpg
Иначе, што се ове иконе тиче, Бог Отац је скроз лево, а не у средини, како већина људи погрешно мисли. Уколико желиш, могу ти исписати нешто о симболима на овој икони (с обзиром да је препуна симбола).
Mislim da je urađena jedna ikona koja predstavlja Bog Oca kako prihvata telo Isusa, čak je i postavljena kao jedistvena te vrste...Вероватно у Војводини. Временом је у Војводини барок из римокатолицизма нашао свој пут и у православљу. И у мојој цркви је постављен Бог Отац заједно са Сином и Светим Духом. То је неканонска представа Бога.
Ako se razumeš u tu simboliku, ne moraš celu sliku da mi pojašnjavaš, ali koristilo bi mi ako znaš koji se simboli najčešće koriste.Е, да почнем од тога како се може закључити да је у средини лик Исуса Христоса. Погледај боју одора лика на средини. Видећеш да носи црвену и плаву боју на себи. Ако погледаш осталу двојицу, и они имају плаву боју на себи. Зашто је носе? Зато што плава боја у иконографији означава Божанску природу. Видећеш да Христос на многим иконама носи исте овакве боје.
Друга боја на Христосу је црвена. Црвена боја у иконографији означава људску природу. Исто тако, означава и мучеништво и страдање. Када повежеш ове две боје, видећеш да Рубљов уствари показује да је лик на средини Богочовек.
Даље, лик са леве стране носи наранџасто-златну одежду с плавом. Наранџаста боја у иконографији представља Творца, тачније ствараоца нечега. Златна означава царство, тачније Цара, Онога Који Управља.
И на крају, лик с десне стране. Зелена боја. Зелена представља победу живота над смрћу и вечни живот. Ово је Дух Свети.
Надам се да ти је ово бар мало помогло.
Е да. Извор: мој професор веронауке, човек који је завршио Богословију, те би ваљда требало да бар он зна ово. А и ја ту и тамо нешто читам јер се бавим и с' уметнос'.
Ево са гугла, ако ниси већ сам нашао http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/VIZANTIJSKA-UMETNOST73841.php

Шта подразумеваш при "византијска" иконографија? У западној историографији се узима да "Византија" почиње од 8. века, са преовладавањем грчког у Источном римском царству, а можда ти мислиш још од пада Западног римског царства? Увек имај у обзиру да се они никада нису звали Византинцима, него Ромејима, стога можеш глатко почети причу још од катакомби и античког утицаја у техници фреске.

Хоће да каже ( колико ја схватам) да су те иконе и фреске настале из вере и љубави према Богу, уметници код стварања тих икона нису гледали да изазову толико снажан уметнички доживљај, већ да покушају да сликовито опишу људима догађаје и личности из Светог писма, да утврде веру у њима. За разлику од њих римокатолици су се трудили да слика буде та која ће да изазове снажан доживљај код људи, не сам догађај или личност који би слика требало да опише, већ та сама слика, њена реалистичност и њена уметничка вредност. ( мало сам збрзао али ваљда капирате шта хоћу да кажем)
Хоће да каже ( колико ја схватам) да су те иконе и фреске настале из вере и љубави према Богу, уметници код стварања тих икона нису гледали да изазову толико снажан уметнички доживљај, већ да покушају да сликовито опишу људима догађаје и личности из Светог писма, да утврде веру у њима. За разлику од њих римокатолици су се трудили да слика буде та која ће да изазове снажан доживљај код људи, не сам догађај или личност који би слика требало да опише, већ та сама слика, њена реалистичност и њена уметничка вредност. ( мало сам збрзао али ваљда капирате шта хоћу да кажем)Нешто овако. Православна икона има и уметничку вредност, али јој је, за разлику од римокатоличке, првенствена духовна вредност.
Ova tema je zaključana.
Nije moguće dodavanje novih komentara.
