Gazela
Јадна животиња, коју је за њенога живота јахао ко је стигао. Луди Турчин камионџија, таксиста, возач аутобуса, доктор, молер, посластичар, а богами и други. Један министар који воли да носи мајице са логом једне друге животиње, ју је више пута лечио, али краткотрајно, пред сваке изборе. Та Газела више никада неће бити хитра, и лепа као некада, али ћемо је једноставно волети.
1970. година...
- Ау, какав велелепан мост! Мој Пезејац ужива, а посебно ови његови Трајал пнеуматици! Жено, јуримо педесет на сат, децо гледајте реку, уживајте!
2020. година...
- Маре тебрекс, оћемо да газимо Кинеза?
- Јок бре брате идемо на Газелу, брже ћемо стићи!
после 2 сата...
- Јесам ти рекао да не идемо на Газелу? Вучемо се од Команде до Мостара већ два сата, ни 10 на сат не идемо! Брже бих ишао пешке!
- Ајде бре не серви више! Ако ти не ваља, изађи и иди пешке! И ћути мало, да чујем ову Нику, ћерку од Јелене Карлеуше, убија јој ова нова песма: "Лака сам, признајем пред свима, свако може вечерас да ме има!"
