Hleb i Kifle
Franšiza pekara zastupljenim diljem kruga dvojke a i šire, skromnog naziva, a sa imidžom starinske, ali i istovremeno ultramoderne i visokokotirane ustanove za pravljenje sićušnih, ali savršenih zalogaja testa, i ostalih đakonija, u kojoj se žu-žu kupuje na komad, a ljudi stoje u redu naslagani ko haringe. Sveukupan utisak je da ste ubačeni u čudnu mešavinu stereotipizirane, visokobudžetne reklame za margarin ili džem, a jedna od najduhovitijih posledica odlaska u ovu ustanovu pekarske umetnosti jeste sledeći primer.
A: mljac, hrus, žvać, njam, hrus (jede neko egzotično pecivo plus krempite)
B: hej, Milorade, šta s' to uz'o?
A: pa, hleb i kifle.
(onda se čuje onaj zvuk klarineta, u znak propale fore)
