Hokejaš
Čilager sa štapom, kada zbog nečeg žuri.
Njegovo viđenje tog "žuriti" drastično se razlikuje od onoga kako to doživljava okolina. On svim silama nastoji da požuri, ali, kakve sile - takav i rezultat. Godine čine svoje, srce 'oće, al' dupe klokoće...
Šofer (pošto ih je sačekao koliko za dve dužine autobusa): Ajde, ajde, samo polako, nemojte sad, u finišu, sve da uprskate! (Njih dvojica pomažu jedan drugom da se popnu, mlataraju rukama na sve strane da se za bilo šta uhvate; gledaju majstora, hoće da mu zahvale, ali nemaju daha.) Dva sam semafora propustio zbog vas, i još bih, red je da vas ispoštujem kad se toliko trudite. I još im lepo ostavio i zadnja, i srednja, al jok, to tako naučeno još u Brozovo vreme: "ulaz samo na prednja vrata"! Alo bre, umro Ćopavi, umro Kardelj, još onomad, niko vam nije javio? Ajde, omladino, dva mesta za hokejaše, da mi se ne prostru tu po podu; posle da odgovaram ko za čoveka!
