O ne! Ne opet, ne podsećaj me na tog stvora! Ima i slika!? AAAAAAAAAAAAAAAAa!!!!!!!.......

Verujem da se mnogi od vas i danas prisećaju papirnog brodića koji plovi niz ulicu, i kog vija devojčica u žutom kišnom mantili, juri za njim, sve do slivnika, a u slivniku je on..Oličenje straha, jeza, zazor, sa onom na neki čudan način bol esnom i zastrašujućom maskom, slatkorečivi klovn koji manta malu decu, odvlači ih u mrak podzemlja gde nemamame i tate, gde se ne čuje vrisak i zapomaganje..

Film Stivena Kinga koji i danas proklinjem, kad se samo setim..Majka izlazi iz sobe, gasi svetlo misleći da je sve u redu i ostavlja te da spavaš, i strahovi počinju da izlaze iz mraka. Ispod kreveta odavno nema mesta, natrpao si tu igračke i kutije i tu se ne može sakriti. Ali možda je nekako iz kanalizacije dospeo u orman? Čekaj - nešto se čuje kroz prozor, dole u dvorištu..I tako mnogo mnogo noći, strah te ruši u san.

Zbog njega smo zamrzeli klovnove iz dna duše, i to više nisu bile smešne čike u šarenim odelima koje žongliraju i deci dele balone. Babaroga, duhovi, drekavci i Cigani koji kradu decu bili su samo u jednom od njegovih oštrih i jezivih dest prstiju, koji su ostavili neizbrisive ožiljke u sećanju.