Ispovedanje neznancima
Neobjašnjiva pojava koja se javlja u stanjima žestoke alkoholisanosti, gde je subjekat emotivno osetljiv, te hrli ka prvom strancu ne bi li mu otvorio dušu pikantnim detaljima iz svog života, igrajući na kartu ''ko ga jebe, ionako mi neće doći na slavu''.
Često neznanac bude prepadnut iznenadnim bujicama neartikulisanih događaja svog odvaljenog naratora, pa pobegne glavom bez obzira, ali čak u većini slučajeva bude isto toliko namazan metil-alkoholnim bojama pa pristane na igru obostranog jadikovanja, sklapajući instant prijateljstvo.
-I, šta kažeš, lepo ti je ovde?
-Aham.
-I, meni, još kad bih sto posto bio siguran da nisam impotentan, znaš, imam već nekoliko dana takve probleme, valjda je to od stresa, pošto me je devojka ostavila ima pun mesec, a i padam godinu, ma sranje, treba mi rame za utvrđivanje potencije, ako me razumeš?
-Aj, ćao.
....................................................
-A, ti si Dućin drug iz Švice?
-Aham.
-Gotivni ste vi gasterbajteri, mislim jebete pičke i tako to. Mi ovde nemamo para, pa nemamo za čorbu, mada slabo ko i vozi kola. To jest, ja ne vozim, a i ne jebem. Sranje.
-Ma i kod nas isto, misle ako imamo kajle i slušamo Knindžu u svetlo-zelenim mercedes kabrioletima da smo seljaci, bruka. Ni na Cecu da padnu.
-E, jebiga, a ja mislio, standard i to, pa se mrsi samo tako, ne k'o kod nas, ogrebemo se za malo, samo kad nas pomešaju sa vama.
-Skoro me je ostavila jedna, plavušica, bombona, proplakah, samo na nju mislim, još kad čujem od Jami - Čokoladu, znaš to je bila naša pesma.
-Dođi, deder da te zagrlim, da popijemo po jednu, i mene tako jedna pretprošlo leto.
