Kevin pogled koji kaže : Jebi ga sine izvini.

Taman si skupio kintu, žickao si se za Drinu dva meseca, jeo si đački sendvič sa salamom podrigušom na 14 uzastopnih velikih odmora, redovno si prisustvovao nastavi kako ne bi spucao džeparac u igraonici ili kladži i desi ti se taj maler. Sa dva tri ušteđena crvendaća koji ustvari nisu crvendaći nego razne, mukom skupljene i odvojene, Tesle i ostali brkati apoeni u crvendaćskoj protivvrrednosti, krenuo si do tržnog centra. Ulaziš pomalo mahnito, hodaš čak i uz pokretne stepenice ne bi li ubrzao ceo taj proces i eto te ispred izloga. Nije se prodalo! Zaljubljeno gledaš u duks i farmerice koje si snimio pre 2 meseca. Upadaš u butik, skidaš ih direktno sa lutke i dodaješ prodavačici na kasi: Kupujem! Odlaziš kući i daješ kevi da ih opere da budu spremne već za sutra uveče.
Budiš se, subota prepodne keva ulazi bojažljivo u sobu. Drži u rukama tvoje potpuno nove ali za tri broja manje nego juče farmerice i duks i kao da ti kaže sve samo svojim pogledom.
Ti: Jao kevo, znam taj pogled. Opet si mi skupila stvari jer si ih otkuvala u veš mašini a rekao sam ti da ih samo propereš malo.