Dvoje se upoznaju. Odmah se pronađu, takoreći legnu jedno drugom, odlična spika, isti smisao za humor, ista interesovanja...sve cool, međutim iz nekog razloga ne krene klasično muvanje. Tako i nastave, sreću se, ćaskaju, fino im je zajedno, ali i dalje nema muvanja. Ako ne krene u startu, njemu je posle glupo, možda će pokvariti odnos. I to se onda otegne unedogled. Ona mu se sve više sviđa, a kako vreme prolazi, sve je teže odlučiti se. Pita se da li ga ona gleda samo kao ortaka ili i kod nje ima nečega. Posle godinu dana, viđaju se skoro svaki dan...i jedno i drugo prijatelji smaraju hoće li više nešto desiti, ali njen odgovor je samo misteriozni smešak uz pitanje samoj sebi hoće li se On ikad nakaniti ili će biti večito zaljubljena u druga. Njega proganjaju uvek iste misli - "Kako bre posle ovoliko vremena da joj kažem? Šta ako se uvredi i pobegne? Da li da imam savršenu devojku za drugaricu ili da prelomim, pa kud puklo...bar ću znati na čemu sam..."
Verovatno će se mnogi pronaći u ovome, ali moram priznati da ni ja ne znam odgovor.