Komšijska ćaskanja
Из неког разлога, баш када имаш брдо послова на леђима и ван куће си, ту се створи публика сачињена од погурених стараца пуних савета, младунчади тек испупеле из јајета, социопата жељних друштва, Ромкиња које продају метле и које ко зна како су прескочиле ограду...и свих оних особа које на 40 степени целзијусових не могу да укапирају да ти није до приче ни дружења, посебно не у старој одећи и са моторном тестером у руци. Такође, одличан индикатор колико пута једна особа може из знатижеље, безобразлука или неке друге морбидности да пређе уз путић и низ путић.
Локлна радодајка: Ооооо, па ти си највреднији у улици...
- Хвала.
(после 10 минута)
Иста девојка: Ооооо, па како смо вредни
- (на ивици живота) Хвала, хвала...
(после 10 минута)
Постарији господин: (после пет минута тишине и загледања) Баш смо вредни данас! Али знаш, могао би тај продужни кабл да ставиш тамо, а не овде...
- Узећу то у обзир.
(после пар минута)
Мама са бебом: Ох, па како смо вредни, мало мало па нешто радимо...Матеја, остави ту моторну тестеру!
(после пар минута)
Постарији господин: Па ти још ниси ставио кабл тамо, па како мислиш да косиш траву ако ти је ту, пу, бре...
Локлна радодајка: Радимо, радимо...
Постарији господин:...Јој, не радиш што сам ти рек'о, мораш да ставиш кабл тамо...
- Господине, да ли можете молим вас да се склоните!
(од муке подижеш главу и на улици угледаш да је мали Матеја опет испустио чоколадно млеко по маминим ципелама)
