Најгори је онај осећај када се правиш да је све окЕ, и покушаваш да будеш што норамлнији, а у дубини душе патиш и не знаш шта ћеш од туге.. Када ти дође да вриснеш на сав глас, али ипак то не учиниш.. Када ти се плаче, а ти се суздржаваш.. И све то због вољене особе.. На тренутак помислиш да ли је вредна свега тога, због чега мораш све ово да трпиш.. Зашто не завршиш са њом.. Али како да то урадиш када је волиш више од себе, када не би могао живот да замислиш без ње.. Дође ти да заспиш и више се никад не пробудиш.. Не знаш ни сам зашто си је толико заволео.. Да ли због тога што није као друге, што је посебна на свој начин.. Све се надаш да ће да се промени, да ће барем мало да буде осећајна према теби.. А то не ипак не дешава.. Али не можеш против срца.. Оно је и даље воли колико год те она пута повређивала.. :(