Jednog dana, na nekoj svadbi ili nekoj drugoj svetkovini, uvek će se nekako doći do "onog" rođaka što je uvek na nekoj, da ne čuje zlo, sa'rani umeo da odvali neku uber-nebulozu, koju je čulo tri četvrtine davno upokojenih (o ožalošćenima u povorci da ne govorimo), iako dotični govori toliko tiho, da ti uši krvare. Naravno, niko mu to nije uzimao za zlo, ali su ga svi, nekako izbegavali. Plašili se, valjda, da se ne zaraze, šta li već.