Из кафане излази пијана будала,
Од црног вина глава му је пала,
По асфалту тешке ноге вуче,
Од своје туге шутнуо је комшијино куче.

Песме пева пијана будала,
Песме пуне туге и жала,
Певање му личи на грактање гаврана,
У песми му се прикључују и три пијана јарана.

Певају се песме Здравковића Томе,
Вриште, кукају: Удри ме бре громе!
После пола сата урлања из сва гласа,
Од локалне патроле нема им више спаса.