Moje mesto pod webom
Свакодневна трка с временом савременог младог човека у промовисању сопствених виртуелних профила на нету, науштрб губитка личног идентитета у стварном животу.
- Ево, баба, отворио сам ти и Твитер па ту после можеш да пишеш своје рецепте, мисли, идеје или шта ти већ падне на памет...
- Ех, синко, ја их ни досад нисам пис'ла па ми ништа није фалило...Него, остав' се ти тог сокоћала и дођи да ти баба спреми нешто да једеш, сав си ми се осушио пред тим екраном, изгледаш к'о авет, ц, ц, ц...
Komentari
Како да упратим бабу? Имаш неки линк?
Јок, али зато има "винк" ;)
realno +
ljubomoran sam +
Ah, bleda varijacija na temu "ni na webu ni na zemlji".
Mada, da sam znao da je prof, dao bih plus, zbog forme kojom sam prijatno iznenađen.
-Neću baba nisam gladan
-Bitno da si stavio fejzbuk u uši.
Dobra fora, primer mogao kreativnije +
Svakoj pravoj definiciji fali baka ;-)
Ех колико сам ја ускраћен детињством без баке.. Никада нисам осетио бајчинску љубав.
