- Како је, Драгане? Где си пошао?
- Послала ме Цица да јој купим седмоугаоне саксије за цвеће, не плиће од 23 цм, не дубље од 47 цм и то искључиво прављене од теракоте. Треба јој за ону њену баштицу што прави испод прозора. Хоће да сади перунике и лале.
- А где продају такве саксије?
- Немам појма. Планирам да обиђем "Меркур", "Уради сам", "Идеу", "Родић" и "Биљно царство" па ћу ваљда наћи.
- Срећно ти било са потрагом и сврати после на кафицу, да се мало дружимо.

...

- Јеси чула оног несрећника Драгана? Оде мученик да тражи некакве саксије а то што њему треба се уопште не производи.
- То га она његова калаштура намерно послала да се залуђује по радњама док се она курва са Пеђом из приземља.
- Ма није Пеђа више актуелан. Сад је креше неки Вељко са посла.
- Опа, нови моменти! А шта јој је са оним Шиптаром што држи пекару на ћошку?
- Шиптар се зове Азем и колико знам дуго није долазио.
- Значи и њему је дала ногу.
- Па не може жена све да подмири. Знаш да је и са оним студентом са другог. Види јој се по фаци да је нимфоманка.
- Само не знам да ли овај њен пушта да му набија рогове или још није сазнао.
- Ма нема он појма. Знаш како кажу - муж увек последњи сазна. А кад сазна вероватно ће да оде по цигаре.