Pošto se danas svi ovi termini osim etna koriste da opišu istu stvar, ja ću ovdje pokušati da razgraničim šta je šta.

Narodna muzika je izovrna muzika nastala u narodu. Njeni tvorci su nepoznati pojedinci iz naroda. Ona se širi u narodu, bez učešća medija i bez ikakvih komercijalnih elemenata. Ja sad kad bi smislio neku pjesmu i počeo je pjevati na nekoj žurci i to se nekom svidi pa on nastavi dalje da širi, e to bi bila narodna muzika. Ona je tako i nastajala u prošlosti, a i danas nastaje ali u mnogo manjoj mjeri.

Etno je umjetnička obrada izvorne narodne muzike. Dok u narodnoj muzici nema zapisivanja ni učešća medija i muzičke industrije, u etnu ima. Etno je namjenjen javnom izvođenju i prodaji. Začeci etna su prisutni u klasičnoj muzici, npr. Mokranjčeve rukoveti. Danas se pod etno može podvesti Goran Bregović, Bilja Krstić, Sanja & Balkanika i sl.

Narodnjaci (ili zvanično "novokomponovana narodna muzika") su komercijalna muzika proizvedena po uzoru na izvornu narodnu muziku i ponekad se i sama naziva narodnom muzikom iako to nije. Narodnjaci su veoma širok pojam koji obuhvata sve oblike komercijalne muzike zasnovane na folku od početka snimanja ploča do danas. Većina te muzike je niskog kvaliteta, ali ima i pravih bisera. U "narodnjake" spadaju i Toma Zdravković i Miroslav Ilić i Haris Džinović, ali i Ceca i Mira Škorić i Zvezde Granda i Seka Aleksić.

Turbo-folk je podvrsta narodnjaka nastala krajem osamdesetih, a vrhunac popularnosti je doživjela u devedesetima. Od ranijih narodnjaka je razlikuje upotreba ritam mašina, elektronike, brži ritam, provokativniji tekstovi, više golotinje i veći uticaj grčke i arapske muzike. Turbo folk je u 90% slučajeva školski primjer šunda i neukusa, ali su ipak i devedesete ostavile za sobom neke narodnjačke hitove koji se neće zaboraviti. Za začetnika Turbo folka bi se mogla smatrati Lepa Brena i Ivan Gavrilović.

Grand je nastavak evolucije (bolje rečeno degeneracije) turbo-folka koji se oformio krajem devedesetih, a aktuelan je i danas. Još je mnogo gori od izvornog turbo-folka, a ako nešto od njega i ostane evergrin, to će biti izuzetna rijetkost.

Pošto su "turbo folk" i "grand" pogrdni termini sa jako negativnom konotacijom, pjesme koje su nastale u njihovom okviru u devedesetima i dvehiljaditima, ali su se ipak izdvojile po kvalitetu, se obično ne nazivaju tim imenom, nego su označene prosto kao "narodnjaci". A sam turbo-folk i grand se koriste da označe ono najgore među narodnjacima, što nažalost čini veliku većinu.