Nelogičnost prijateljstva
Kako to da je lakše otvoriti se i podeliti neku svoju intimnost sa totalnim neznancem koga prvi put vidiš i verovatno ga nećeš vidjati često u životu, a nelagodno ti je da sve to podeliš sa pravim i iskrenim prijateljima?
Možda se stidimo samih sebe ponekad i pomalo, a nećemo da priznamo.
Komentari
bežanje od sebe, a kao što si sam rekao i stid... sa prijateljima se često viđaš i uvek će te podsećati na ono što želiš da zaboraviš, a neznanca, ako više nikad ne vidiš, mislićeš da si zaboravio iako zapravo nisi... slabost čoveka
"Ponekad je lakše reći stvari strancu nego ljudima koje poznaješ, verovatno što nas neznanci vide onakvim kakvi jesmo, a ne kakvim žele da misle da jesmo."
Po meni je to objašnjenje.- M
mozda je apsolutna objektivnost to sto trazimo u ovakvoj situaciji...sto ne mozemo dobiti od nekog bliskog...
Палац горе за дефку и тему. Ево и одговора: код тог потпуног незнанца постоји безначајност/мали значај његове евентуалне критике или осуде.
Просто, људи не могу да прихвате да пријатељство значи повремену реч против лоших особина пријатеља а не само безусловно зезање и избегавање непријатних тема. Логика: пријатељ=онај ко ме не критикује никад.
Dešava se da to kažemo totalnom strancu jer su nam prijatelji dopizdeli sa svojim pametovanjem.