Titula koju stičeš onog trenutka kada okruženje proceni da je krajnje vreme da uhvatiš taj pretposlednji voz koji je upravo prispeo na treći peron četvrti kolosek, i čiji će te trećerazredni vagon star 30+ godina dobiven usled neke dobrotvorne donacije ili usled ratne odštete, 90 na sat otpremiti u sigurnu uljuljkanost bračne luke. Pardon, železničke stanice.

U forsiranju epiteta prednjače keva, jer je prirodno za tebe najviše zabrinuta, i raznobrojne strine, tetke i babe koje su besposlene i nemaju pametnijeg posla. Svi zajedno se trude da te odvedu pred oltar, kako bi u narednih nekoliko godina uvideli da li će im se kroz tvoju sreću vratiti sva patnja, neispunjenost i razočaranost proistekla sopstvenim izborima bračnih...Partnera.

Iako samim rodjenjem automatski postaješ neoženjen, tvoja bračna situacija dolazi na dnevni red tek godinama kasnije kada se iškoluješ, odslužiš vojsku i u redjem slučaju rešiš stambeno i pitanje zaposlenja. Da li s toga što te štede, ili iz razloga jer te smatraju nezrelim i neozbiljnim (i u pedesetoj će te smatrati nezrelim i neozbiljnim), nije najjasnije utvrdjeno.