Свако се, с' времена на време, хтео не хтео, нађе у оваквој ситуацији.

Напољу сунчано и топло, добио си повишицу, нашао рибу, ураган избрисао државу у САД-у, Хрвати и шиптари се поубијали међусобно, ослободили Војводу, све како треба, али ти опет нешто фали. А не можеш да провалиш шта. Безвољност те изједа изнутра и све ти смета. Смета ти дневна светлост, програм на ТВ-у, распоред намештаја у соби, па чак и бабин пасуљ и сисата комшиница која се сунча у дворишту. Нерасположење расте сваком секундом, кренеш да радиш нешто да скупиш расуте мисли на једно место, али те и то мрзи па баталиш. Онда почнеш сам себи да сметаш таквим понашањем. Пожелиш само да одјебеш све и сваког и одеш на Јамајку.

Ал' јеби га, Јамајка далеко... Звекнеш пар ракија, пустиш радио и чекаш да прође усрани дан...