Pašteta

Prvo, pravite je sami. Od sardine, ne od džigerice.
Drugo, pročitajte šta piše na konzervi. Moj brat je od kokakole, kafe i stišnjene šunke dobio giht. Da ga se reši, pio je previše vode, a nije smeo da uzima diuretike. Ode mu voda na srce, jedva diše, ne može da stane na noge, a zbog srca je morao svakodnevno da pešači, hod potpomaže rad srca... Ja upravo tada pronađem da je za srce važan vitamin De... Uplašim se, jer on je sav ubledeo a kosa mu potamnela koliko dugo nije bio na suncu. Vitamin De se dobija sunčanjem, ali i iz ribe... Počnem da mu kupujem paštetu od lososa, za promenu, kad se već našla u prodaji, kao - bolje nego sardine i tunjevinu. Znam da ima svačega u pašteti, neću da se nerviram i ne gledam šta piše... On gubi apetit, ali jedno veče baš mu se prijela. Molim ga da pričeka do jutra, nema smisla da u onom stanju opterećuje sistem za varenje preko noći, nema koristi od toga, samo šteta... Sutradan on ne može da doručkuje, ne može da ruča... Uplašim se da već nema ni apetita niti snage da jede... Moraš da jedeš, makar po jedan zalogaj svakih deset minuta... Pojeo je komad limete, posle deset munuta uzeo tri mala lešnika (jezgrasto voće je važno za srce) i dobio infarkt. To je takva bolest, može da ubije iznenada. Na obdukciji mu je pronađen ožiljak od prethodnog infarkta. Čudo šta je sve pregurao, a umro je ni od čega. Tri meseca kasnije, baš na njegov rođendan, besplatne novine 24 h objavile su da je izostavljen doručak statistički značajan u okolnostima infarkta srca. A u pašteti je bio pojačivač ukusa, to sam pročitala kad je već bilo davno prekasno. On je izgubio apetit jer pod uticajem tog glutamata, glumata, nije više osećao ukuse druge hrane.