- О Рајко, јел си ишао да ти видају ту руку?
- Ишао сам још ономад, ал лекар рече да морам доћи још пар пута и да пазарим неку крему да мажем.
- Дабоме да мораш, па не може да се то залечи одм'а.
- Ех, ма да је Тито жив, ова рука би ми одма' прошла. А и мање би болела, мајку му.
- Joj комшо крвав си!
- Је л' долазиш сутра на шах, биће турнир са овима из другог блока...?
- Како то да пропустим, пошли пут бејеху добри. Обући ћу моје срећне драп панталоне.
- Ја ћу понети хлеб да хранимо голубове, да убијемо време у паузама.
- Важи, поздрављам те, дошао ми је аутобус.
- Ајде па са срећом.