Углавном неотпакован, такорећи, непрскан примерак добро одгајане младе женке.

Мала, слатка, софистицирана, лепо васпитана тинејџерка, наизглед несвесна уздаха које мами, напупелих груди, једрог тела, невиног погледа, трепћућих очију које још нису виделе све недаће овог света. Благог смешка који у комбинацији са тим невиним очима ствара слику чедне и миле татине принцезе неисквареног карактера и погледа на свет. Вечита брига оца и мајке, тиха патња многих. Она није пичкетина, није намазана куробештија која јури паре. Она је још увек занесена идејом праве љубави из Дизнијевих цртаћа. У души и даље дете, у телу већ жена.
Пиче које би радо дефлорисали сви, почевши од екипе надничара који после посла седе испред драгстора и испијају Апатинско у стаклу, преко њених најбољих другара из одељења, па до ћалетовог колеге с посла који дрка на њу.
Док клапћући штиклицама иде на рођендан најбоље другарице, прилазе јој говеђе главе из Х6-ица, са надом да ће баш они бити ти којима ће припасти част да узму овај трофеј. Они паметнији, виде је као особу коју би на време ваљало везати уз себе и тако јој постати трситељ, учитељ, ментор, онај који би је одгајао, васпитавао и обликовао по сопственој вољи и тако је заувек задржао.
Она је небрушени дијамант.