Pičkica
Uglavnom neotpakovan, takoreći, neprskan primerak dobro odgajane mlade ženke.
Mala, slatka, sofisticirana, lepo vaspitana tinejdžerka, naizgled nesvesna uzdaha koje mami, napupelih grudi, jedrog tela, nevinog pogleda, trepćućih očiju koje još nisu videle sve nedaće ovog sveta. Blagog smeška koji u kombinaciji sa tim nevinim očima stvara sliku čedne i mile tatine princeze neiskvarenog karaktera i pogleda na svet. Večita briga oca i majke, tiha patnja mnogih. Ona nije pičketina, nije namazana kurobeštija koja juri pare. Ona je još uvek zanesena idejom prave ljubavi iz Diznijevih crtaća. U duši i dalje dete, u telu već žena.
Piče koje bi rado deflorisali svi, počevši od ekipe nadničara koji posle posla sede ispred dragstora i ispijaju Apatinsko u staklu, preko njenih najboljih drugara iz odeljenja, pa do ćaletovog kolege s posla koji drka na nju.
Dok klapćući štiklicama ide na rođendan najbolje drugarice, prilaze joj goveđe glave iz H6-ica, sa nadom da će baš oni biti ti kojima će pripasti čast da uzmu ovaj trofej. Oni pametniji, vide je kao osobu koju bi na vreme valjalo vezati uz sebe i tako joj postati trsitelj, učitelj, mentor, onaj koji bi je odgajao, vaspitavao i oblikovao po sopstvenoj volji i tako je zauvek zadržao.
Ona je nebrušeni dijamant.
- Uf, vidi kakva je mala Maja jebo te!
- Au, prava pičkica čoveče! Do juče se igrala sa Barbikama, a pogledaj je sad.
- Eh kako bih je odveo kući da je gajim, pa da mi posle rađa decu! Jaoooo...
