Podređeno radno vreme
Mukotrpna satnica tokom koje se lome sva moralna i intelektualna načela, sopstveni rezon i ubeđenja zarad kore leba i kakve - takve egzistencije. Ćutnja i mod moljca, manjeg od zrna maka, svesnog da se prodao, pljunuo po sebi... silom usmeren na nešto degradirajuće i neprijatno... Kompenzuje, jbg, glad je zajebana stvar.
*:Zvrr:*
- O Bole, pa otkud ti?
- Evo poslali nas iz stranke, pa smo mislili...
- Pa zar i ti čoveče?
- Ništa se nemoj čuditi... Je l' znaš kako je sad meni?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Vid' našeg pravnika... izgleda teško na mešalici, a? Hehehe!
- Ma jok!
- Pa ajmo onda malo življe... 'si ti anemičan dečko ili šta?
- Nisam!
- I kad to završiš, da skokneš po pivo i doručak!
- Važi gazda.
Komentari
I privilegija radnog vikenda bez koje se ne moze +
Počela prepoznavati po stilu :))) jeeeeeeeeee!
a ne prepozna autora.
plus
Čegija zbunio manjak infinitiva :D
Мени ово више личило на лукца
Dokle smo dogurali...
Ljudi sa diplomama rade na mešalici dok se ljudi bez 8 razreda škole valjaju u parama...Prosto me sramota kolko nam dobro ide!
Zakvejkujmo zajedno, ok je defka, ALI!!! Treba svoje uslove postaviti, ako imas znanje koje treba poslodavcu (ukoliko si vičan nekom od plaćenih poslova, arhitekta, projektant, geometar, elektro inženjer... a ne da si konobar, pekar i sl.). Iz početka je sve po tvom ( nekih 3 - 4 godine), dok vremenom ne dodješ na nivo onih koji su tu došli da robuju, što je neminovno.
E onda više nema benificija, možda nekim čudom se vratiš na pređašnje stanje ako se napiješ sa gazdom i sl.
Ali aura pametnjakovića ti ostaje bez obzira na sve, što je dobro pri traženju novog posla, jer naravno ne prihvatas robovanje na nivou kukavaca kojima sve smeta i stalno se žale na platu.
Pisano iz ličnog iskustva.