Жена која је потребна свакој српској кући. То се не може постати...за то мораш да се родиш! Не може псд (права српска домаћица) да се зове Анита, Валентина или Јасмина. Него мора да има право домаћинско име као што су Смиљка, Љубинка, Милева, Лепосава, Јованка, Савка или Босиљка. Њено детињство је без узбуђења и једино што треба да ради је да учи да постане домаћица. У двадесетпрвој се удаје, а до тидесете већ је родила буљук деце. У тридесетој постаје баба, и како тада изгледа биће иста до краја живота.

Њена кућа је увек чиста. Сваки је миље на свом месту и свака саксија се редовно залива. Када се муж врати са посла, приноси му храну, новине и у неким случајевима иде масажа или прање ногу. Најбоља је куварица коју си у животу срео. Пробај да поједеш само 6 палачинки или да не омажеш пребранац. Цео дан спрема, у кухињи се непрестано крчка и увек има нешто кувано. Презире када неко поред ње живе купи у киоску пљескавицу или поједе негде пицу. То је отров, њена кухиња је синоним за здраву храну.

Све комшије и сви клинци из краја који се друже са њеним сином је обожавају. Чим их син позове кући, псд свима спреми баклаву или крофне. Па онда сваком спакује по комад два да понесу кући.