Princeza na zrnu graška
Једна од оних темплејт прозивки на рачун нечије преосетљивости, било да је у питању женска, односно мушка индивидуа. Шук јасне алузије на познату бајку која се - као и већина бајки за децу - базира на некаквом дауновско-биготском поимању света и људи...што и не чуди обзиром да гро истих потиче из времена када су принчеви и принцези представљали еманацију божанског а обичан човек био тест полигон за све живе пошасти на Земљи, од глади, преко сиромаштва, до јебене куге. Нешто, фазон, као што је данас у Африци, Азији, Блиском Истоку...с тим што у тој причи "зрно грашка" представља просечан унос калорија по глави становника, јебига.
- Ајмо негде, брате...
- Де ћемо, који курац?
- Ма било где, бре, не осећам више буљу колико већ седимо на овој клупи...
- Уууу, извини, принцезо на зрну грашка, хоћеш можда јастучић за гузу да ти донесем, ммм?
-------
- Име и презиме?
- Тајитај.
- Добро, Тајитај...Је л' знаш зашто си приведен, а?
- Ма хајте, молим вас, само сам је пар пута џвокнуо у вугла, него се она прави принцеза на зрну грашка...а врло добро зна какав пасуљ волим! Ја сам, бре, права жртва овде, ЈА!
Komentari

Plus, a verujem da je obrazloženje elokventno.
