Duče
Duče·pre 13 godina

Razgovor sa usamljenim ljudima

Ништа горе, боље да ти црна мачка пређе пут ил' сломиш огледало да добијеш 7 дина несреће него ово. Најдосаднија конверзација у којој ћеш учествовати против своје воље. Нешто попут разговора са касирком која те испитује све о твом животу, шта си јео, шта си радио јуче, шта радиш сутра, са ким живиш, коме купујеш млеко и зашто баш 3 јаја? Само што је овде мало обрнуто, опет нећеш ти започети разоговор, нити ћеш ишта питати ал свеједно ћеш сазнати све о усамљениковом животу. Од детињства па све до сад, колико деце има, зашто их је баш тако назвао, и колика му је пензија. Од тебе се ништа не тражи, нема потребе да отвараш уста, треба само да их слушаш и одговараш кратко и јасно.

Аутобус. Усамљеник и тинејџер.

У: Хоћеш поморанџу, дуг је пут до Црне Горе, ваља мало витамина узети?
Т: :вади слушку из увета: Молим?
У: Поморанџу? :пружа је у руци:
Т: Не могу, хвала. Нисам неки љубитељ.
У: Ха, која случајност. Исто тако је и моја жена говорила... Некада...
Т: Занимљиво...
У: Да, и ми смо имали занимљив живот, све док није.. Него како се зовеш?
Т: Миљан.
У: Види сад, још једна случајност... Исто као... Мој син из првог брака :вади слику из новчаника: , живи у Батајници са женом, има две ћерке. Анђела и Милица. :опет вади слике: Анђела је добила име по баби, тачније мојој жени. А Милица по прабаби. Него имаш ли ти неку цуру?
Т: Не.
У: Могу ти рећи да ме подсећаш на мене у твојим годинама... Исто тако, крупан, велике очи, створен за лопату. Кад сам већ код тога, радио сам као црнац цео живот да би ми пензија била петнајс хиљада, не могу ни унуцима да купим нешто.
Т: У курац! :мења место:

+16

Komentari