Razmena muzike pre pojave interneta
Ко је почетком деведесетих био клинац жељан слушања добре музике, није могао себи да приушти луксуз својих родитеља - да купује оригиналне плоче (плеоназам?) у великим количинама и извлачи синглиће из часописа Џубокс, већ је морао да се гребе за неке старе плоче, преслушава их безброј пута пре но што их врати власнику, евентуално их пресними на касету ако уме, или да купи касету свог омиљеног бенда код локалног набављача пиратерије, па је онда бесомучно преслушава у дугим сатима тинејџерске доколице... Преснимавали смо касете и тако умањивали квалитет звука, али је све то имало свој шмек, сваки комад набављене музике је био драгоцен и неописиво драг, без обзира на премотавања, гужвање траке, шумове... Албуми би се гомилали, ми би упорно тражили оне који нам фале, а тренутак њиховог проналажења би био тренутак највеће радости. Онда бисмо их опет до бесвести преслушавали и тако у недоглед...
Онда су изненада дошли дигитални формати, опет смо се радовали томе што можемо да размењујемо нашу стару музику у новом руху, без шуштања траке и пуцкетања плоче.
А данас клинци из столице за сат времена скину све оно што смо ми морали понекад месецима да јуримо по пијацама, пролазима, СКЦ берзама и осталим сумњивим местима...
Komentari
sećam se jebote. skc, a? +++
Da, ovo danas pomalo postaje kao pre ona kupovina knjiga na metar; klinac od 8 godina skine iz dosade 350 terabajta mp3 fajlova i 99% toga nikada ni ne poslusa, a i da poslusa - nece se izlizati, dodavajuci svakom slusanju novu dimenziju. :)
Gde me podseti, sutra idem da nadjem kasete pa da ih slušam
Ja u kolima i dalje furam kasetas :)
marke "Nikola Tesla" :)
aahhhh, good old times. jbt, sećam se da sam presnimavajući muziku sa diskova na kasete pravio "omote", odnosno rapidografima srtao logoe bendova, nekim "nadrkanim" slovima pisao nazivao albuma i spisak pesama. na nekima sam čak i napravio više stranica, pa sam sitnijim slovima pisao tekstove pesama. onda su na red došli rezani diskovi, kod ortaka koji su imali neke ne tako brze rezače i koji su naplaćivali možda i malo više i pored toga što smo blejali stalno u gradu i školi, ali nema veze, bitno je bilo da si to imao i u digitalnom formatu, cena je bila sitnica. a sećam se i kada sam kupio prvi originalni CD. e, to je tek bilo nešto. naravno, sa pristupom netu mnogo toga mi je olakšano, kao i svima nama.
palac gore za definiciju. svaka čast.
Trazenje muzike je izgubilo draz.Sta god mi treba ,nadjem za 5 minuta...dok nekad ispred SKC-a ili u Black Door-u je trajalo satima i danima,dok ne pronadjes ono sto ti treba
Nemoj više da pišeš ovakve definicije. Pročitam ovo i ujebem ceo dan. Inače, kada sam na poslu, kroz prozor gledam mesto gde su nekad bile tezge. Jbt, koliko sam samo vremena ovde provodio...
+, naravno.
Jebote, secam se koliko sam se nekada mucio da nabavim nesto... Usrao sam se dok sam nasao sva tri diska Live Shit Pinge and Punge od Metallike...pa tek kasete Alice Cooper-a... sada sve nadjem za pet minuta.
Ipak je ranije sve to imalo neki trip. Secam se koliko me je Robert Coban smarao da mi da neki snimak Led Zeppelina kako se zajebavaju u studiju... sada taj snimak se vrti netom kao dobar dan...
- DS
volim ovakve nostalgične definicije. da bude definicija dana, a!
jedino me rastuži što se setim kolekcije koju mi maznuše iz podruma 1995, kad sam preuređivao stan... no do sada bi već bila neupotrebljiva od izlizivanja... 
Taman mi lik presnimio Blek Sabat na kasetu od 90 minuta i jedna masna metalika iz odeljenja mi uzme da preluša kao i ne vrati mi nikad. Pu, nadam se da radi na mešalici