Skup lezilebovića i dokonjaka, još za vreme prethodnog ledenog doba skontali su da je led do jaja a sneg tek nešto malo manje, te su se prateći njegovo povlačenje i sami strateški povukli u predele oko polarne kape.
Gradskom življu njihovo rezonovanje će možda da izgleda čudno, međutim seoski će da nasluti u čemu je caka, jer, svako ko je odrastao na selu zna da zimi nemaš da radiš ništa pod milijem bogom. Oćeš da oreš? Prc, zemlja smrznuta, ne može. Oćeš da napasaš stoku? Oćeš kurac, pašnjaci pod snegom. Tako da ti ništa drugo ne preostaje nego da sazidaš sebi kućicu od leda i karaš naizmenično ženu i svastiku po čitav bogovetni dan dok ne posustaneš i kreneš da pevaš neke zarazne pesme udarajući im ritam po golim dupetima pod romantičnim sjajem polarne svetlosti.
Ipak, koliko god takav život bio opuštajuće boemski, ume da bude monoton, zato svaki eskim jedva čeka priliku da grubo namagarči putopisca namernika ili polarnog istraživača... koji su inače i sami jedna dokona žgadija što nema pametnija posla nego da luftira guzicu kojekude dok im komšija kući razonađa ženu i ćerku, jeste nevezano za Eskime ali valja da se napomene.
- Pomaže bog, čudna umotana spodobo! Kak'i je ovo jeti koji kurac, Sergej? - To vam je, druže Memedoviću, Eskim. - Fascinantno, a znaš li ti pričat' snjima? - Znam pomalo, jezik im nije težak, za pola stvari i nemaju reč, recimo za zubobolju al zato imaju osamdeset i četiri za sneg i sto dvadeset i osam za seks. - Odlično pitaj ih deder da nas ugoste dok ne opravimo ladu, baš sam ogladneo a i prijala bi mi kuvana rakija, može i taj seks ako neko ponudi. - Odmah. Gurđaj arla mirli hej, gurđaj gurđaj, girgi jo? - Bibiga ilanđi girgi jo kalunđi. Gurđaj hej! - Šta veli? - Kaže da smo dobrodošli, kraljevski će da nas ugoste. - Tooo! Vodi nas! Jedva čekam, meze, meze, pogačice kajmak, pršutaaa... ... - Auuu Sergej, ruski moj brate, do jaja im sve, nisam se ovako najeo još od one jurte u Mongoliji gde su nam ispekli ždrebe punjeno planinskim mrmotima. Pitaj ih svega ti šta im je ono što liči na punjeni želudac? - Alađi girgili, gurđaj gurđaj hej? - Durlaji kabogi, gurđaj hej barlami, girgi jo, girgi jo, burlanji ilinđi, girgi jo, girgi jo, gurđaj gurđaj gurđaj hej. - I? Baš me zanima. - Hmm, nisam siguran da me je razumeo, ovo što je naveo je samo jedna dobro poznata eskimska poslovica. - Aj daj da čujem i to, ne mogu baš ni samo krkanluk da turim u reportažu. - U slobodnom prevodu bi išlo ovako nekako: "Fokinu džigericu pojedi sam, tabane belog medveda podeli s prijateljem, kitovska muda posluži gostima".
Ne, nije ovde reč o siromaštvu pružene ruke, već o prokletstvu one koja je dočekuje. Kada slepom čoveku ponudiš jedno oko, on je u početku zadovoljan, ali će već posle nekoliko meseci, zaželeti da bude ravnopravni naslednik Ten Šin Hana.
-Ajde siso, znaš kakvi su prelazi, meki ko pičuljak naše Ane. -Dao bih ja tebi, ali će ti tek onda faliti. Kada sam ti zadnji put pozajmio novac, do jutra si i kamp kućicu izgubio na pokeru.
Potpuno spreman za sve izazove. Sati i sati mukotrpnih treninga konačno su počeli da se isplaćuju i da daju tražene rezultate - dosegao si željeni nivo svojih sposobnosti. Sve što ti sada preostaje jeste da nastaviš da redovno vežbaš, kako ne bi dozvolio da se ponovo zapustiš i vratiš u početni stadijum.
- Svestan si da piješ petu čašicu rakije, a tek smo došli na svadbu? - Apsolutno. - I? - Ne boj se, neće mi biti ništa, u formi sam još od prošle nedelje i kumove slave. - U toj formi si ti od kad sam se udala za tebe. - Tačno. Zapitaj se zašto je to tako.
Teniski "slengovi" za *smanji s drogom čoveče*. Niko nije dokazao al' ja kad kažem...
- Nadala muči povreda kolena!
Iza zatvorenih vrata
- Gospodine Nadal, pozitivni ste na neke droge! Šta ćemo? Ipak ste vi prvi čovek na listi! - Šta? Ko? Nisam pio konjsku spermu! Ko vam je rekao? - Ajd malo da odmoriš zbog kolena i nama iz antidoping komisije po jedan sedmodnevni Dubai! - Kol'ko? - Jedno tri meseca! - Aj' može, taman sam planir'o da udaram temelj za štalu na Maljorci! -------------------------------------------------------------------------------------------------
- Novak propušta Madrid!
Iza zatvorenih vrata
- Dobar dan mister Đoković N0L1! - Pomaže Bog! - Šta kaeš? - Pomaže Bog kasam reko! - Postoje sumnje da srčete neke preparate preko srkalice u hiperbaričnoj komori kad se izjednače pritisci i naše aparature ne mogu da izmere te droze, al znamo da si lud od droge jer posle šest sati trčiš k'o izludio jebo te ćaćin ćaća! - Hahahhahah....ja sam Supersrbin, a mi imamo snage! Srbija majka! Srbija do Tokija preko Milvokija! Daj 'vamo telefon da ti se potpišem ovim markerom na taj tačskrin! - Gospodine Đoković, ajd da ne komplikujemo! Šta kaeš da malo odmoriš od tenisa, koju sedmicu, jebiga brate, kad bi ti zamrznuli krv i prodavali k'o tabletice moremo dve Holandije da nadrogiramo! - Ajde važi, odmoriću malo, piši povreda šake tamo! Taman da idem s Jelenom na kurs za žene trudnice superjunaka! Neću da mi se dete pati i radi u piceriji k'o ja onomad! - Smanji z drogom Nole! - Nie problem!
Riječ "sponzoruša" možda jeste nastala tamo devedesetih, ali soj žena koje su na vrijeme prepoznale sopstveni potencijal i odlučile da se kroz život probijaju što na leđima što na koljenima, postoji od davnina. Jedino što su naši prađedovi umjeli da stvari krste pravim imenom, bez da išta umotavaju u oblandu političke korektnosti.
- Pa jebem ti 'vaku državu! Slušaj ovo: "Marijana Mateus otvara školu za dame. Između ostalog učiće žene i djevojke kako da ulove bogatog muža". -Što, bate, barem neka uče od najbolje, ona je svoju ukrčmila do dinara. Nego bataljuj te novine, ovaj kanal se neće sam iskopati.
Kombo ponovo probuđenog herojstva i iznenadnog naleta kurcobolje. Rečenica kojom u američkim akcionim filmovima bezlični čuvar parkinga ili tunjavi konobar najavljuje da će baš on biti taj koji će spasiti svet. Ili dan. Ili benzinsku pumpu na kojoj radi. Naš heroj je obično bivši marinac ili mornarički tuljan (ili beše foka) kome se zgadilo ubijanje ljudi pa se povukao u miran život. Ali kada njegovom radnom mestu (a samim tim i vaskolikom čovečanstvu) zapreti opasnost, neupadljivi radnik se priseća zlatnih dana svoje mladosti i pretvara se u kombinaciju Ramba i nindža kornjače koju zabole za posledice. Podrazumeva se da će u takvoj situaciji, manje više goloruk, najgrdnije jebati kevu negativcima bez obzira na njihovo brojno stanje i naoružanje. Jer kakav bi to film inače bio?
- Gospodine čistaču klonjare, gospodine čistaču klonjare! Grupa terorista je upala u objekat! Naoružani su do zuba i prete da će sve dići u vazduh! - Štaaaaaaaaaa???!!! Pa zar sada kad sam sve očistio? E pa neće to moći, ne u mojoj smeni! Dodajdemi tu metlu i sakrij se negde dok ja to časkom počistim.
Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga. Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:
*He-he vidi je kako postaje sad polako gola... op op op i evo je cela je gola... ah ovo nikad neće da dosadi...
Nego da vidimo šta ovde lepo ima za bata Krstivoja: ♪♪ra, ra, rakijo... ra, ra, ra, rakijo... ♫♫ Pu! Đubre domarsko, maznulo mi rakiju iz šteka... i to paz majku mu onu najbolju uzelo sve mu jebem brkato ogaravljeno ugljem... pa de baš onu iz Poskurica, 700 dinara sam dao onom baksuzu istoričaru sve i njemu jebem... Ništa, srećom dole ona pijandura iz Otoa u atomskom skloništu čuva onaj viski što ukro direktoru iz kancelarije... li možda da svratim do kabineta za likovno onaj hipik slikar uvek ima piva kod sebe... o jebem ti školu i državni poso, gde nama lako, seru ljudi samo, evo već ponedaljak popodne a ja trezan ko sirće...*
- Nastavniče, nastavniče, Milan me uhvatio za dupe kažiiiiteee mu! - Šta, khm khm... Milane, ne vataj za dupe! - Ali, nastavniče, izaziva kučka! - Ako izaziva vataj onda, sve joj jebem, vataj kučku... ajde igrajte fudbal, evo vam lopta, donesite je posle... Eeeeeeej, vrati tu loptu, ta je nešto izduvana... uzmi ovu ovde...
Udala se. Kulturica izraz poreklom sa srednjevekovnih dvora kojim se ozvaničavalo davanje.
*O vi, mlađana Žozefina, Da li biste mene, svojim dragim zvali? Da li biste, vašu ruku dali?
O Vilijame, konjušaru stari, ajd' sad stani, više ne budali... I sam znadeš nemoguće to je, jer sam kći gazdarice tvoje. Znam da shvataš, nisi više mali, eto mogli bismo... ponekad u štali.*
Ideal u nestajanju. Podsetnik na neka bolja i jednostavnija vremena.
A danas? Ne, nije dovoljno što su cene sve više i više, što kvalitet piva postaje ravan mačećoj pišaćki, već povrh svega moraju da ti nepotrebno zagorčaju život i tom povratnom ambalažom. Raznovrsnost flaša čini se nikada nije bila veća: Lav, Staropramen, Beks, Zaječarac novi/stari, razni Hainekeni, kurci palci... Sve različito. Samo oću jedan vops, alo! Pa 'de da ti nađem ambalažu od 0.6 za Apatinsko, seme ti jebem krvavo? Neću da ti plaćam kauciju, a svakako ne dolazi u obzir klošarenje ispred prodavnice dok se ne iskapi željena količina. Šta ka'eš, da uzmem od dva litra? Mrš bre! Zašto ne mogu lepo kao čovek da pazarim Laško, bez nepotrebnih zavrzlama? Da li zaista mnogo tražim? Zar je sve do tog stepena otišlo u majčinu?!
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo. - Trema. - Pa kako to. - Pa ne znam. - Miodraže pa šta to bi. - Protivnik je bio bolji. - Pa kako Miodraže. - Pa eto lakše je sone strane ekrana. - Miodraže jel vas bar malo sramota. - Jeste malo ćerkica supruga. - Pa kako Miodraže. - Pa ne znam. - Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo. - U Danskoj? - Crni Miodraže. - Sve najlepše protivniku. - Trema? - Miodraže sasvim moguće pa kako to. - Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si. - Koja Ivana, ne, Miodrag sam. - A vi ste Miodraže pa šta se to desilo. - Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka end;
- Uzmite papuče. - Ah ne toplo je. - Dakle. - Pa ja posao. - Ipak obujte papuče. - Malo treme. - Pa šta se desilo. - Posao deca prehranim. - Neka kafa. - Dobru imam cirkulaciju ne treba. - Doviđenja. - Doviđenja. - Nisam se bio ni izuo ustvari. - Pa šta se desilo.
