Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Najcesce izgovorena recenica kada te roditelj cije je dete upisalo za bravara upita sta si upisao(pod uslovom da si upisao gimnaziju),to je kompleks koji izrazavaju oni koji su upisali,zavrsavaju i koji su zavrsili srednje strucne skole.

Kažiprst. Meri brzinu, temperaturu, vlažnost, dubinu, širinu, visinu, zapreminu, struju, napon, otpor, tvrdoću, gustinu, viskoznost, pH vrednost...

Ona četiri slavska jela koja moraš da pojedeš da ne bi uvredio domaćicu.

Каже се за клинке које дођу у фенси кафић, у којем седе цео дан, да би биле виђене али цене у таквим кафићима су папрене па оне наруче један еспресо који циркају цео дан.

Najlepši fudbal.Bežbrižan fudbal.Igra se sa gumenjarom koja je laka 100 grama,kupljenom na početku školske godine u kiosku prekoputa škole.Na lopti se nalazi lik nekog junaka japanske animirane kinematografije,a to uopšte nije bitno,bitne da ćemo kroz par minuta svi da vitlamo za istom.Fudbal se igra pre i posle škole i u svakoj mogućnoj pauzi.Pravila se ne poštuju...igra se na travi pored glavnog terena na kom igraju osmaci..aut ne postoji pošto teren nema čime da se označi.Stative su torbe.Nikad se ne zna da li je lopta koja ne ide po zemlji gol il ne pošto prečke nema.To je večita tema svadje koja traje dok neko ne uvati loptu i krene na mulaka na protivnički gol a onda se sve zaboravi.Igra se po sistemu svi trče za loptom..okruže je udaraju dok ne promeni pravac,a onda svi opet trče za njom.Svi su napadači,svi žele da postignu gol,a odbranu ko jebe.Brani ili neki slabić koga svi jebavaju,il postoji sistem rotacije,koji funkcioniše nekih 7 minuta do potpunog rasula.Nakon 20 minuta svako ima svoju verziju rezultata,tako da se konačan rezultat i ne zna.Al to nije bitno..bitno je da je to Vaš najbezbrižniji fudbal u životu..nema telefona,ne igra se samo kada imate slobodan dan na poslu,niste sa devojku,niste se otreznili od pijanke sinoć,ili nemate ispita..igra se uvek,svaki dan,ceo dan..dok ne porastemo.

Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.

Кад маказама мораш да отвориш паковање у коме су нове маказе.