Bilo koji stadion nekog od članova tzv. Jelen Super Lige.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Izgovor tetkica, strina, bakutanera i ostale starije ženske čeljadi da na legalan način izvredja prinovu u familiji. Nakon njihovog bajanja roditelji ostaju žgroženi samim detetom i svim njegovim manama, koje do tada nisu ni primećivali.

Ovom rečenicom počinje uvod u surovo odbijanje od strane pripadnica nežnijeg pola, a žrtve su najčešće obični, dobri momci koji se očajnički trude da nađu devojku ali im to ne polazi za rukom.

Pažljivo je slušajte šta priča i ako čujete ovu rečenicu a zatim ono "ali", istog momenta počnite da se udaljavate od gospođice sa kojom razgovarate i držite se na sigurnom rastojanju od nje, jer ono što ona stvarno misli je " Skloni se od mene majmune ružni, glavati, debeli, neokupani,retardirani, izgledaš kao da su te pravili Isidora Bjelica i Ivica Dačić ".

Zbog ovakvog foliranja najbolje je izpičkomaterinati dotičnu.

Она је девојка која ти скроз промени живот. Из корена. Мењаш понашање, схватања, размишљања. Све. Престанеш да будеш сељак. Више не дуваш нос на сред улице тако што једним прстом зачепиш ноздрву и дунеш. Не. Сада користиш марамице. Почнеш да будеш неко сасвим други. Она је девојка због које ти неће бити жао да испалиш ортаке. Неће ти бити жао зато што ниси отишао са њима блејати или у кафану. Битно ти је само њу да видиш. Oна је центар твог света. Све се око ње врти. Она ти је на првом месту. Она је девојка којој по први пут кажеш: ''Волим те'' и стварно то мислиш. Гледаш је сасвим другим очима него свет око тебе. Она је за тебе најлепша, најпаметнија, најзгоднија. Све остале су ти ништа наспрам ње. Уопште, за све остале те баш брига. Гледаш само њу. Желиш само њу. Свакодневно покушаваш да јој покажеш колико ти значи. Никада не псујеш а камоли дижеш тон. У стању си све да урадиш за њу. Шта год да каже. Не даш је никоме. Јебао би кеву сваком лику који се мота око ње. Надаш се да ће ваша веза вечно потрајати. У трипу си да ћеш да је жениш, да је ''она права''. Супер ти је. Идеално. Не може боље. Срећан си као мало дете које добије играчку коју одувек жели. Све до једном. Све док не дође и тај дан. Дан када њу то све смори. Када јој једноставно допизди. Свиди јој се неко други. Јеби га. Не можеш ту ништа. Немоћан си тотално и баш због тога ти је највише криво. Завршава везу чувеним речима: ''Ја бих да останемо пријатељи''. Знаш да не можете то бити. Не после свега што се догодило. Њу боли курац. Реално. Решила те се и сада је слободна као птица. Проводи викенде у лудим проводима, док се ти разбијаш од алкохола по локалним кафанама. Није ти јасно зашто? Зашто? Шта си то урадио? Где си то погрешио? Једино ти то пролази кроз главу. Tо и тренутци ваше везе. Дани када сте се смејали заједно, спрдали, зајебавали. Време ти јако споро пролази. Минути као сати. Сати као дани. Она је девојка због које ће ти потећи прва суза. Oна је девојка због које ћеш се по први пут у животу скењати због неке рибе. Сви ти говоре: ''Ма наћићеш другу! Свет је пун бољих риба!'' А ти само спушташ поглед. Знаш да је не можеш тек тако заборавити. Не треба ти ниједна друга. Желиш само њу. Мислиш да ти нема утехе. Да те то никада неће проћи. Све док не осване и тај дан. Дан када са поносом можеш рећи да си је преболео. Да је то сада прошлост за тебе. Oпет се смејеш, искрено од срца, опет је све као некада. Опет си у игри. Неукроћени пастув се вратио. Буду ти смешне ствари око којих си толико губио живце. Међутим, увек ћеш је памтити као своју ''прву љубав'', као девојку са којом си све прошао.

Додатна шамарчина коју ти риба упути након што већ добијеш једну, па се провалиш за нешто лоше што се давно десило.

Hormon koji čini da u meču između dve teniserke, uvek navijate za onu koja više liči na žensko.