Stil
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana,
devojčice malena,
ja matora drtina,
a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana,
Taš, taš, taš, taš,
hop cup, hop cup, taš,
Jab, jab, jabuka,
jabuka je duboka
cup, cup, cupika,
paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana,
na nanana nana nana
nananananana na
nana nana na
nananananana na
(ruke gore)
na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana,
Srce si mi slomila,
kad si me poljubila
u noći punog mjeseca...
srce divljeg jelena,
jabuka si rumena...
(to be continued)
Ići za šargarepom
Osim ustaljenog značenja ove pojave, gde se manipulatori služe šargarepom i štapom, a magarci uporno idu za istom, praćenje šargarepe služi i da vam efikasno istera iz novčanika cifru deljivu sa hiljadu, i to bez ostatka.
Šargarepa predstavlja savremenu verziju pandurske lizalice (malog znaka na kome piše „stop policija“, kojim vam mašu preko dana). Koristi se za zaustavljanje vozila noću, svetli narandžastim svetlom i u obliku je tog povrća. Ako su rešili da vas zaustave, i mašu vam tim sokoćalom, ostaje vam samo da pratite šargarepu i pripremite na oproštaj od jedne ili više crvenih.
(klasično pozdravljanje i pregledanje dokumenata)
-Upaljene su vam maglenke, a napolju je vedro. Pet iljada.
-Pet ilj...nap...MAGLENKE? Na jugu? Imam maglenke?
-Da, gospodine, pet iljada.
-I obe rade?
-Da... pišem kaznu ili ćemo se, khm...dogovoriti?
-Ma sutra ga dajem u oglase! Maglenke, pa to je dupla cena odmah! Oh, srećnog li dana! Hvala ti šargarepo! Evo ti crvena, idi kupi sebi neke krofne ili od čega si već tako poslastičarski gradjen...
-Služimo narodu!
Rumun
Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali.
U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada.
-E brate snimi onog klošara tamo kakav je...
-Misliš onog u ubuđaloj rumunskoj košulji?
-Da, da baš taj, pravi je rumun onaj najgori!
-Koji jad jebote, pravi je Stelea!
-Haha, Stelea, taj rad!
-E znaš bre da Rumuni u Temišvaru do skoro nisu znali šta je žvaka, pričo mi deda.
-Najgori su, mamu im jebem cigansku...
Naši i američki vatrogasci
Dva zanimanja koja su slična k’o dupe i oko. Dok se o američkim vatrogascima snimaju filmovi i serije, gde svi izgledaju isklesano i prepucano, u slobodno vreme pozajmljuju svoje kostime striperima za žurke debelih žena, najveći medijski uspeh naših krotitelja požara je prilog Bore Otića u emisiji Petkazanje o Dobrovoljnom vatrogasnom društvu iz Tomaševca. Istini za volju, većina vatrogasnih društava u Srbiji, naročito u selima, su stvorena kao dobrovoljna i kao takva i danas postoje.
Američki vatrogasac ima šipku niz koju se spušta i na kojoj izgleda prokleto seksi. On juri u svoj kamion, i hita ne bi li spasio mačku sa drveta. On je heroj. Dete više ne plače. Mačka je malo potrešena, ali biće sve u redu. Detetova majka celiva vatrogasca jer je vratio mir u kuću. Kuću? Jebeš kuću, ko je još to video gasiti, kad je cela od šperploče i iverice, pa to se već pretvori u pepeo dok oni ne dodju do mesta požara. U mačićima je slava. Napraviće sutra popodne drugu kuću.
Kod nas je situacija drugačija. Imamo zidove debele pola metera, Švaba kad napravi, traje trista godina i ne mož’ zapaliti ni napalmom. Vatrogasci u nas su tihi heroji. Neće on u udarni termin vesti, iako je skočio s bebom u naručju sa trećeg sprata iz zapaljenog stana. Na tvoj poziv o mačetu zaglavljenom na drvetu, odgovoriće ti kombinacijom koitusa tvoje uže familije i te iste životinje i zapretiće ti prijavom jer ga zajebavaš. Kakva bre mačka?! Ako se neki i prevari, pa posle dužeg nećkanja odluči da ode i skine tu buvaru, najveća slava u medijima koju će da dobije biće u Kuriru i izgledaće otprilike ovako:
(font 72)
SRAMOTA!!! MAČE SPAŠENO TEK POSLE DVA SATA AGONIJE NA DRVETU! VATROGASAC KASNIO JER JE POPUNJAVAO TIKET!
Ti ćeš meni da psuješ majku partizansku ?!
Izvikivanjem ove parole u punoj kafani pre pedesetak godina, u pravcu osobe koja vas nervira iz nekih desetih razloga, zasigurno ste toj osobi obezbedili kartu u jednom pravcu za Nago ostrvo.
U zadimljenom bircuzu, Titovo Užice 1959. godine, sede dva zemljoradnika posle napornog dana u polju:
- Aman Mile, nemoj da me zezaš više za ona 2 ara što je tvoj ćale za vreme rata granicu pomerio i zajeb'o me...budi čovek vrati medju gde je bila, moram i ja da 'ranim porodicu, imaj dušu...
- Ma zabole me i za tebe i za tvoju porodicu; taknuto-maknuto pobratime, proš'o brzi voz... okružni komesar mi je reko da slobodno ostavim medju, i da mi čuva ledja...
- ZNAČI, tako je?!
- JESTE!!!
- SI SIGURAN DA JE TAKO?!?!
- JESTE, I TI NE MOŽES NISTA DA URADIŠ POVODOM TOGA, BEDNIČE!!!
- E, sa' će vidiš... (naglo ustaje od stola, lomi čašu od pod da skrene pažnju posetioca kafane na sebe, i vikne iz sveg glasa u pravcu Mileta): MA KOME TI PSUJEŠ MAJKU PARTIZANSKU, GOVNO JEDNO KAPITALISTIČKO I PETOKOLONAŠKO?!?!?
...u tom, od stola u uglu ustaju dva UDBA-ša u kožnim mantilima, izvode Mileta (onog što mu komesar kao čuva ledja), i stavljaju ga na onaj njihov motor sa prikolicom sa strane (kao ona dvojica u "Tito i ja"), i odvoze ga u nepoznatom pravcu.
Brijanje u reklami
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
Izvini, moram da počešem pičku
Ako ti je ovo rekla devojka sa kojom večeraš u restoranu, to znači da mora do toaleta da napuderiše nos.
Zar se sad dolazi u kuću?!
Rečenica kojom majka dočekuje dete, koje je tek počelo da izlazi, nakon što je isto 5 minuta zakasnilo. Minuti koji prouzrokuju ovu rečenicu se eksponencijalno povećavaju sa godinama iskustva u izlascima.
7. razred, dogovor je do 12:00
12:04-sin ulazi u kuću
Majka: Zar se sad dolazi u kuću?! Premreh od brige!
8. razred, dogovor je do 01:00
01:26-sin ulazi u kuću
Majka: Zar se sad dolazi u kuću?! Zbog tebe ne mogu normalno da spavam!
I godina, dogovor je do 02:00
03:32-sina pijanog dovode drugovi, bude majku lupajući
Majka:Zar se sad...nema smisla, ubacite ga u krevet.
IV godina, nema dogovora
07:34-sin dolazi kući
Majka: Jesi kupio barem leba?
Bilo dobro, ali na kraju nismo ni izašli...
Što će reći: "družili smo se, zezali se, niko se nije usvinjio od alkohola, vrištali smo od smeha, grickali nešto super, gledali sjajan film i na kraju u 05:00h kupili sladoled i seli kraj Dunava, bilo nam je divno!".
Ali...nismo izašli. Zašto?
Evolucija izlaska:
1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.
2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.
3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig
I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...
"Nije to to..."
Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.