Izreku koriste stariji likovi koji veruje u izreku Bez starca nema udarca. Osnovana je sumnja u njihove sposobnosti u tim godinama, pošto im je velika nesrazmera između želje i moći. Jedino što mogu je, da u nastupu strasti, izujedaju neku nesrećnicu.
Dva penzionera piju popodnevnu kaficu i kiselu vodu u lokalnoj kafani. Paklena vrućina, a služi ih konobarica pred penzijom, već odavno prezrela žena. Nosi najlon čarape koje služe da sakupe dlake na nogama da je ne golicaju dok vijore pri hodanju. Jedan od čikica se nešto raspomamio, prisetio se nečega iz mladosti. Ne prestaje da prati konobaricu pogledom. Svaki čas je zivka: te da očisti stolnjak, te da donese salvetu. Kad su mu sećanja uzburkala emocije, dovikuje: - ‘odi dedi, dete. Ona ga samo pogleda tupim, umornim pogledom i uzvrati ravnodušno: - Aha, ‘odi dedi, da te deda izujeda’.
Izraz se, takođe, koristi kad se uspešno privodi kraju posao. Majstor Velja menja španer na ‘Ladi’. Puknuti španer zapao pored lanca duboko u motor i on je savijao neku žicu pokušavajući da ga izčačka i izvuče napolje. Posle mnogo muka, uspeva da ga zakaći žicom, polako ga izvlači napolje i sa zadovoljnim osmehom kaže: - ‘odi dedi, mamicu ti tvoju.
Prihvatanje činjenica koje ti ne idu baš u korist, i svojevrsno aminovanje istih.
Pet sati izjutra u pekari ''Akademac''. Dok solidno pijani jedemo neko neukusno i bajato, ali zato nadasve nejestivo pecivo, uliazi prosed, stariji gospodin i obraća se radnici: -Je l imate kiselu vodu i belo vino? -Ne. Od tekućina imamo samo jogurt. -Poštujem.
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Duh prelaska iz 19. u 20. vek koji provejava u Šotrinim serijama.Otprilike svako svakom persira, kavaljeri koji ljube ruke ženama na sve strane, a te iste žene su prave svetice.Idilično, nostalgično, romantično.
Deo prvi: - Kučko,ljubim ruke, primetio sam Vas juče na korzou. - Oh, i ja sam Vas pastuve. - Tako mi svih ljubičica na svetu karaću Vas u svilenu pozadinu. - Hihihihihihi.... Deo drugi: - Ah,ah,ah...Molim Vas gospodine,dublje,dublje!!!! - Mešajte,moja bela rado!!Mešajte!!!! - To,to... - Open your ass, ljubičice bela.Gutate ili pljujete milostiva?? - Kako bilo delijo moj,samo Vi radite svoj posao.... - Aaaaaaaaaaahhhhh....Uzmite sad svoje krpe lepotice i nosite se u lepu pizdu materinu!! - U redu pastuve. - Nadam se da ću Vas videti večeras na korzou mila? - Pa gospodine mladi ako me ne vidite ne preostaje vam ništa drugo nego da se družite sami sa sobom. - Ljubim ruke madam.Kučko!!!
Direktna posledica rasta potrošačkog društva, koja običnom čoveku dodeljuje broj i stavlja ga na pokretnu traku života gde se zajedno sa srodnim artiklima kreće u pravcu koji su zacrtali moćnici. Te ljude niko nije video, ali svi znamo da postoje. Oni su kao javna tajna, tema su razgovora koji se vode u redu za penziju ili dok se ispija francuski konjak na terasi neke vile pored mora. Zvuk asmatičnih penzionera i morskih talasa koji udaraju o obalu mešaju se sa udarcima nevidljivog pečata koji nas uporno zakopava sve dublje dok ne postanemo bezlični i prazni kao papir. Papir na kome će ti isti ljudi iz senke upisati proizvoljnu cifru i tako zaključiti novi ugovor koji će im obezbediti dug period uživanja. Traka se kreće bez prestanka, pečat se udara bez prestanka i njegov zvuk nadjačava jedino strašna tišina u čovekovoj duši, dok polusvesno korača u zaborav.
-Pa dođi vamo mamicu ti balavu jebem! -Šta je bilo čika Marko? -Što okolo pričaš kako si spavao sa mojom Cacom? Saće Teča da ti presudi! (*vadi prangiju*) -Nemojte čika Marko, nisam ja to pričao, svega mi! Evo kunem se u šta god hoćete! -U mater se zakuni! -Majke mi! -Dobro (*vraća prangiju*), ajd da ti verujem. -To je onaj debeli Mirko pričao, besan što mu nije dala, a vi ste me pomešali sa njim. -Aha, znači nije mu dala? -Nije nije čika Marko, samo mu je cuflala... *BANG-BANG-BANG*
- Tata, vidi kako je sneg pokrio njive! - Vidim, svugde jednako i ravnomerno. To je dobro za žito... - Prava šteta što ga gazimo ovako, kad bi bar mogli da ne ostavljamo tragove iza sebe... - Eh, dušo moja, to je sve što ostavljamo. Na proleće će sneg da se otopi, nestaće tragovi, a žito će početi da raste. U leto ćemo ga požnjeti, na jesen obrati voće i povrće, do novog snega i novih tragova... - A dokle tako? - Doveka. Sve dok jednog dana ne bude ni nas, pa ni tragova. - Voleo bih da je uvek sneg. - Zašto? - Pa da nam tragovi večno ostanu. - Uči ti sine školu. Budi svoj čovek, ima snegova gde se tragovi lepše ostavljaju i duže traju.
