Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.

Осми степен курцобоље за модом и трендовима. Главна крилатица: важно је да се мени свиђа, а не шта други мисле.

Debele devojke koje se godinama prave da su vam najortakinje, uvek su tu za vas i sve tome slično. U stvari su nolajferke i celo vaše poznanstvo, od prvog pogleda, se lože na vas i žele vaš jezik i kurac u intimnim delovima tela. Prate vas svuda, u školu, na bleju, da se vidite sa devojkom, sa žurke na žurku. Na kraju na jednoj žurci kada vas napuše sve dobre pičke, i vi ste toliko odvaljeni da ne znate gde je ulica Hamdije Ćemerlića 23, tu vaša debela kvaziprijateljica nastupa. Prići će vam tiho, ali sa iskustvom naučenim od svih vaših bivših devojaka. Nećete znati šta vas je snašlo, a već ste otišli u WC na kvikić i stavljate joj ga odpozadi.

Pazite se, dolaze po vas.

Žensko ime grčkog porekla koje označava sve najgore karakteristike jedne ženske osobe. Daje se sa ciljem devojčicama dok su još uvek u kolevci i ni ne slute koliko je jaka magija ovog imena. Kroz istoriju su se kršili zakoni i nacije zbog žena ovog imena kao i muška srca.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Јефтин покушај да не надркамо баш свакога.