Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Кретенски покушај тешења саговорника који вам је управо издекламовао шта га тишти.
Израз упућен са добром намером, али без жељеног резултата.

Jedina boja koja više prija čulu sluha nego čulu vida.

Ono što banke promovišu jednom godišnje, a u stvarnosti se odigrava bar svake poslednje sedmice u mesecu.

Tehnika i veština upotrebe pravog slenga u pravim trenucima. Iskusni pratilac Sleng Šuija zna tačno da razazna koji sleng da koristi kad je sa ortacima, kad je s ribom, kad je u školi ili u bilo kojoj drugoj situaciji. Baš kao i Feng Šui, izaziva protok dobre energije u životu jer odabirom pravih slengovih termina možeš daleko dogurati, i pomoći sebi kod sticanja dobrog utiska kod nekih ljudi.

Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.

Žena koja radi u prodavnici igračaka.

Mesto gde si pošao da kupiš cvikere, a vratio si se sa Sonijevim tranzistorom iz '87-e.

Jos jedan dokaz o unistavanju prirodnih bogatstava.

Rakija nazvana po čuvenom Reju Čarlsu. Karakteristična po tome što kad se od nje napiješ, ne vidiš na oči.

Скуп грађана који допушта свакаквим дебилима да се слободно изражавају.