Kad ti riba posle 6 meseci uvlačenja, uplaćivanja kredita, cimanja, papučarenja, pišanja krvi, pecanja s njenim ćaletom, kuvanja s njenom kevom, konačno DA pičke.

Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".

Реченица којом матираш у секунди сваку продавачицу која неће да ти уситни паре.

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

Grad koji ima više kružnih tokova nego Beograd opština...

Први и једини навијач који је страдао на стадионима у Србији.

На 113-том вечитом дербију, након првог гола за Партизан, неколико малоумника са Југа је испалило пар сигналних ракета према Северу, а једна од њих је погодила и усмртила 17-годишњег навијача Звезде.

Нажалост, за неке људе ова смрт није била довољна трагедија, па су својим поступцима учинили да цео случај добије још гори и страшнији епилог.

Наиме, навијачи који су осумњичени за ово убиство су осуђени на бедну казну од 8 до 23 месеца затвора. Такође, неки од тада челних људи из Партизана, полиције и правосуђа су покушали да заташкају овај догађај, измишљајући разне приче и теорије по којима је младић преминуо на улици, иако је његов живот био угашен још на атлетској стази.

И дан данас се на Северу налази транспарент са његовим именом. Тако се на неки мали начин одаје почаст и оживљава сећање на овог момка који је без разлога изгубио живот, док кривце за то никад није ни стигла адекватна казна. Можда је баш то и разлог што су се сличне немиле ситуације дешавале и после '99...

Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu.
Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.