zamena za sivu masu, palamarčinu, šarm i ostale atribute kvalitetnog mužijaka

Vozilo bez kojeg bi propali Volkswagen i Srbija.

Vozila sa kojima su Srbi stigli na prostor Balkana i kojima će krenuti u svemir.

Аналогно Сунчевом систему, лик с највећом главом у друштву. Познат је и као Вуглашин.

Po zavrsenom skolovanju, proces koji traje od 6 meseci do godine dana. Duzina procesa je uslovljena sledecim faktorima: kadar drvoseca se salje na privremeni rad u Sibir, koji ima zadatak da isece smreke povrsine 10 hektara koje potom istesterisu rucnim testerama, onda ih vuku konjskom zapregom do obliznje fabrike papira gde kuvaju drvo kako bi se izdvojila cista celuloza. Tim postupkom dobijena sirovina se cedi, pa se susi a onda se beli. Na ovaj nacin dobijen papir se rucno sece u A4 format, pa se salje kod kaligrafa koji perom divlje patke umocenim u specijalnu vodootpornu tintu ispisuje diplome.

Skriveni detalj koji je odlika samo pravih hardkor gejmera. U javnosti, u koju inače jako retko zalaze, ova činjenica ih otkriva više nego sav smrad koji nose iz svoje sajber jazbine. Nekih se čak pribojavaju i vampiri. Sa njihove tačke gledišta, svi ostali su obični pozeri koji vole za nijansu robusniji hardver organskog porekla. U slobodno vreme obaraju sajtove ministarstava i uvek imaju svežih gigabajta HD pornića.

Rekao mi je djed kad mi je nasao sklopljen laptop na stolu.

Alter ego svakog filma koji na površinu isplivava prilikom provere da li se jedva nađeni titl poklapa sa odgovarajućim novoskinutim filmom. Na koji god deo filma se pozicionirali kako bi utvrdili da li se tekst prevoda poklapa sa trenutnom radnjom, nailazićete isključivo na glumca koji puši i zamišljeno gleda u daljinu, petominutno kotrljanje bale sena diljem teksaške vukojebine, nečasno i razvratno ponašanje dvoje mladih a golih, itd...

Lik iz kraja koji je slucajno formatirao svoj hard disk.

Ono što jedeš kad postaneš tata.

Lik koji dodje kod komsije (neretko komsija ima lepu cerku) da mu instalira Winamp da ovaj moze da slusa pesme iz rodnog kraja...

Izuzetno popularna rečenica među našim reklamama za deterdžente i praškove za veš tipa Bonux, Ariel, Lenor... Međutim, cela reklama je sama po sebi nelogična. Kao na primer, dve devojke sede u kafiću (restoranu) i dešava se sledeće:

Bivše devojke vlasnika fabrike toalet papira.

Принцип по ком функционише људско биће звано човек. Игра коју сви играмо, јер ту смо где смо- у овом времену.

Самим својим постојањем, везани смо за време. Рођењем смо побегли од времена када смо били физички ван света. Проходавши, побегли смо од времена када нам је свет био ограничен на пузање. Али, и пре тога, пузањем, побегли смо из једног времена. Потом бежимо у време када постајемо ђаци школарци, а побегли смо од времена тешке зајебанције.

Бежањем од једног, бежимо ка другом времену, за које ће такође доћи време када ћемо, понекад и правовремено, побећи ка неком другом времену. А у том бежању од времена- оно пролази.

Како иде време, постајемо спорији, а време брже лети.

Код нас се то види на простим примерима. Многи мислима беже у ОНО време (спавање у парку, паре у сваком џепу), већина младих бежи од времена када би требало да се осамостале прихватајући модерне изговоре овог времена. Људи који раде послове које не воле, такође се труде да убију то време и побегну од њега...

Најстрашније је што деца, уз помоћ родитеља који су се изгубили у међувременском простору, улећу у машину и од малих ногу беже од тога да буду деца. И време проводе шминкајући се, а превише њих не знају ни када је време за коришћење атмосФерски лепог времена, па беже од времена уз помоћ компјутера, истих оних преко којих сте и прочитали ово. Бежећи од времена- да убијете време.

А та деца халапљиво јуре да буду људи и када буду то постали, пожелеће да побегну у неко лепше време. Јер, универзалан изговор за многе људе данас је- немам времена.

Zanimljiva astronomska pojava i fenomen koji se svakih 12 sati pojavljuje na nebu, ali ga je veoma teško videti i uočiti njegove osobine, ukoliko ne morate svako jutro na posao ili fakultet.

Takođe nevidljiva astronomska pojava za vlasnike ADSL-a.

Izraz velikog zadovoljstva.

Ono što doživljavate dok "živite i radite daleko od rodnog kraja"(izraz radio Beograda, iz emisije za gastarbajtere).

Te halucinacije se javljaju kao reakcija organizma na stresne situacije doživljene preko dana, u tuđini, a u cilju lakšeg prevazilaženja tih trenutnih muka i to konstatovanjem da za neko vreme idete u Srbiju na odmor i da će vam tamo najzad biti bajno, kako to SAMO u Srbiji zna da bude.
Prisećate se svih lepih situacija koje ste imali u Srbiji, naravno zaboravljajući pritom da su vam se sve one zajedno desile tokom par decenija, a ne tokom par dana života u Srbiji.

Najzad dođe dan kada polazite prema Obećanoj zemlji!
Vozite 1700 km bez prestanka, kako bi stigli što pre do granice Srbije, jedine, najlepše, najbolje zemlje na svetu gde vas čekaju sve lepe stvari na svetu. Nećete da spavate u nekom usputnom motelu, da ne gubite vreme...

Po autoputevima zemalja kroz koje manijački vozite do Srbije, trkate se sa primercima sličnim vama u polovnim Mercedesima, samo poreklom iz Anadolije, Pirinske Makedonije i sličnih takvih obećanih zemalja.Da bi izdržali taj samoubilački ritam vožnje, neprekidno se nalivate "Red Bulom", "Red Devilom", petostrukim kafama iz već pripremljenog termosa.

Na kraju, kroz Mađarsku imate prolazno vreme dostojno Montoje.
Iznenađujete se šta vaš auto može da izvede pod tolikim teretom(pokloni za familiju).

U duševnom stanju višestruko silovanog zombija, stižete na Horgoš! Na ćirilici piše "Добродошли у Републику Србију"!!!
Leđa i dupe su zalepljeni za sedište, pa posle laganih par sati čekanja na ulaz,(po vrućini od 40 C), uspevate da najzad uđete u najlepšu zemlju na svetu.
Parkirate se odmah posle ulaza, da pišate, pošto ste zadnji put pišali negde kod Regensburg-a. Miris WC-a vas trenutno budi iz stonda u kome se nalazite, a baba-sera vam to zadovoljstvo naplati 100 dinara, oko 3 puta više nego u EU(valjda zbog te aroma-terapije koju tamo nemaju). Zatim spavate u prvom SPSKOM motelu. U sobi ništa ne radi, osim praznog frižidera koji prazan drnda i ne može da se isključi.

Budite se oko podne, zaključujete da vam je neko ukrao antenu sa kola, ali palite auto i počnete da dodajete na onih 1700 km, još oko 500, koliko imate do kuće. Usput platite putarinu onoliko koliko je platite za godinu na mrskom zapadu...

Najzad, stižete kući, ljubljenje, radost... Posle tri minuta primetite da više niko ne gleda u vas, nego u poklone. Ležete da spavate.
Ujutru zatičete ogromnu ogrebotinu na kolima koju je ekserom napravio vaš komšija, iz ljubomore. Na putu do auto-limara, delite mito policajcima. Zatim stanete da kupite nešto u samoposluzi i zaključite da je sve skuplje nego na mrskom zapadu.

-

Uhvatite sebe kako krišom gledate na kalendar da vidite još koliko treba da budete na "odmoru" i kada se vraćate nazad...

Kad komšinica secka luk, a vi plačete...

Džem! Usrani, jebeni, prokleti džem! Ili med! Ono što roditelji toliko forsiraju da je deci na kraju muka... Naravno, med ili džem, ne možeš dugo da ga mrziš...

Много користан сајт само што многи не знају да га користе.