Najveći šizofrenik u kompletnoj ljudskoj populaciji.
Ta pojava je ceo svoj život vodila ravnopravan dijalog sa samim sobom. Pa ga je prilika naterala da razmišlja kao dve osobe igrajući rata sa dve vojske, igrajući šah protiv samog sebe, pobeđivati iznova i iznova u basketu ekipu koju neće šut..
Osoba veoma teškog mentalnog sklopa, patološki lažov, doduše potencijalni jer se ova osobina može može izgubiti u nekom od perioda odrastanja i sazrevanja.
Sebičnost se često pominje kada se govori o jedincima, mada često voli da podeli, iako se retko seti, jer mu je jedina obaveza bila, kad dobije flašicu soka da praznu ambalažu odloži u kantu.
Ne treba mu niko. Rodio se sam i najlepše mu je kad je sam, a kao takav, ima svoju muziku kojoj se on divi. Drugi slabo razumeju kolo koje je on izmislio slušajući Mocarta i Baha, igru sa kartama u kojoj nije potreban drugi igrač, romantičnu večeru za jednu osobu.
Centar pažnje sunčevog sistema se rodio i ceo univerzum postoji da bi on živeo, ti što se nađeš pored njega, jebi si matere.
srebrnjak
Nemoj biti debil da za nebitne sitnice gubiš glavu, ponos i moral. Ostavi za bitnije stvari, biće ih.
Aaaaaa, jebali vas više ti kreteni, sad ću radio da vam polupam!
Brate.. Ne deli crvene na prijateljskoj, nije vredno zaista.
Statusni simbol u vreme krize
Patrljci svega i svačega, koje prikupljamo tokom života.
- Klupko raznobojnih žica od kojih su nekada pravljene praćke.
- Petarda nađena na ulici, pri polasku na doček Nove 199...
- Kamičak neobičnog oblika pokupljen na ekskurziji u Grčkoj, namerno uzet u Delfima jer je vodič rekao da se ne sme ni kamenče odneti.
- Prva ukradena čaša u kafani. Trofej nad trofejima.
- Mala drvena kuglica sa dve crne tačke nalik očima, koju se šeta među društvom već par godina, upoznaje sa svima i predstavlja se kao Wiki.
- Parče drvene olovke iz prvog osnovne.
- Posvećena pesma od drugarice iz klupe, neki Bojan Marović ili tako nešto.
- Isečak iz novina koji je poslužio za start prve devojke na faksu, skrenuvši joj pažnju da liči na ribu sa slike, sa čupavom kosom i razjapljenih usta.
- Pečat kao propusnica za ulaz nekadašnjeg popularnog kluba, maznut sa stola na ulazu u teškom pijanom stanju.
- Majica ispisana imenima ljudi, poznatih i onih koji su imali marker pri ruci.
I onda kada dođe vreme da se preseliš, shvatiš da si napunio dva gepeka ovih "sitnica" koje život znače i značajno zauzimaju prostor, ali koje ne možeš da ostaviš za sobom.
Stanje koje nastaje kada shvatiš da bi lakše očistio naftnu mrlju u Meksičkom zalivu nego godinu u junu.
Pitanje koje postavljamo u sebi dok imamo poteskoce s razbijanjem obicnih kuvanih jaja.
Veoma los nacin da saopstite sinu da se razvodite.
Kategorija specifičnosti.
Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.
Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.
Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.
Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".
Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš - ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.
One razlike koje iskrsnu između Amerikanaca koji malo-malo pa u nekom filmu na pomen nekog grada u Americi uzviknu WTF GDE JE TA VUKOJEBINA?!? NIKAD ČUO! i Rusa koji u analognoj situaciji kad se spomene Novo Kuznjecovoje u Petropavlovskoj oblasti, Stavropoljska gubernija, Gornjevladivostočki rejon mudro klimnu glavom.
-Stanje duha, tela i odsustvo frke.
Ljudi ne umeju da je cene dok je imaju. Posle je kasno.
Krajnji osecaj srece i ushicenosti koji moze da obuzme neku osobu.
Komparacija prideva srecan:
Pozitiv: srecan
Komparativ: srecniji
Superlativ: kao Jevrej u Zavodu za izradu novcanica
Prvoaprilska šala na Etiopijskoj Nacionalnoj Televiziji.
