У потпуности се разумемо. Већ на пола изговорене реченице (док се друга половина може завршити у најмање три варијанте) размишљамо о истој варијанти.
Разлози који доводе до овако високог степена подударности у начину размишљања потпуно су небитни, а и, руку на срце, ретки су случајеви када ћемо их тражити.
Можда је у питању и рођена девојка, али и не мора да буде јер и после толико времена проведеног заједно није искључено да се не гађамо. Можда смо се тек упознали па смо као неке сродне душе, размишљамо у истом смеру. Можда уопште и нисмо супротног пола, али су нам мишљења о истој ствари или решењу неког проблема потпуно иста. Разумемо се.

Univerzalno ime za konobare širom Srbije.

Кафанска чаша.
Она стара, стаклена чаша, из оних (све ређих) кафана са душом, карираним столњацима и окрзаним стакленим и понеком лименом пикслом.
Таквог је облика да, кад је празну положиш на сто, повлачењем њеног врха ка себи и наглим пуштањем она може да се преврне на другу страну, или пак стане на дно, поносита и усправна да чека да је напуниш. Тако и доби овај, од милоште назив.
Како ће стати, зависи од снаге коју над њом тада употребиш. Снага опет, зависи од количине пића које си из ње унео у себе (најчешће пиво или шприцер), а самим тим и од твојих тренутних осећања, јер, ипак си у кафани са душом...

Деловати, најблаже речено - несвакидашње.
Сумња се да код особе која је усићила постоји нека трема и збун. Такво стање је вербално изваљиво по постојању кнедле у грлу а физички по оном облику очију који добију када ти мећава праћена снегом дува у фацу.

Реченица коју изговара лик кад се куне у ћалета који се зове Љуба.
Незгодно му је ако му се кева зове Стана.

Одговор старог реуматичара на питање ''Како си?''
Подразумева ''не баш тако добро, али знам и за горе па се не жалим...''

Бруталан опис непоправљиво смотаног лика, чију сврху постојања нико не успева да нађе.

Са честим наставком ''...па нису ти све лађе потонуле'' или пак ''Није шећер у воду'', овај израз изговара блиска особа приликом почетка дугог и, у најави надом уливајућег говора утехе пријатељу. Сам израз није устаљен у свакодневном говору младих, али се ''чува'' за овакве прилике и у старту даје однос ''већ сам то прошао, знам како ти је, биће боље''.
У тоталној је супротности од ''Добро бре...'' који је најава радње са неминовним крајем у виду јебо сам те кад те стигнем.

Императивни облик упућен пријатељу, а којим му се даје до знања да му је учињена услуга коју је затражио. Наравно, било је изузетно тешко постићи је.
Сушта је супротност изразу ''Пољубиш ме у дупе'' а у чврстој вези са ''Споменик да ми дигнеш''.

Rolovana svinjetina u mrežici.

Rolovana svinjetina u mrežici.

Samo ona koja te prekrije.

Svi stari zanati izumiru, jedino najstariji i dalje cveta.

Није зависник, он је хедониста. Док кружним покретима окреће чашу вина испред свог носа, како би пре задовољења чула укуса задовољио и чуло мириса, другом руком дроби дуван за цигарету или лулу. Гутљај вина и један дим претварају се у добро увежбан и бесконачан круг. Време стаје, замагљен поглед нема ни жељу да прође кроз дим и не занима га шта се дешава око њега. Чуло вида је довољно колико да ужива у призору црвеног вина у великој чаши са постољем, а чуло додира има функцију држања хладног и једног горућег материјала. Слух подржава лагано избацивање дувана из плућа, а шесто чуло, оно је управо оно што уживалац осећа у једном оваквом тренутку њему својствене нирване.

Може бити добра, може бити лоша. Или је имаш, или је немаш. Битно је да последице лоше прође нису у тој мери несагледиве колико је успех добре прође ненадјебив.

Поступак ублаживања јачине жестоког пића од стране неискусног конзумента.
Одвија се на лицу места где се врши и само конзумирање, а након давање оцене.
Такорећи, умањивање броја гради.

С грешком.

Шатровачки гледано, врло незгодно име за девојку.

Добродушни и већини несхваћени и чудни ''речни'' људи, који живе у сојеницама на речним острвима. Чудни су углавном ''копненим'' људима који живе брже од живота, а несхваћени им због начина на који размишљају и живе - смирено и полако уз потпуно поштовање људског бића, реке и света у њој, јер забога, на само пар стотина метара од њих се дешавају ствари описиване у хроникама и претње да нестане свет каквог га познајемо.
''Копнени'' људи, несвесни да управо поред њих живот пролази а да га и не осете, са овом племенитом популацијом најчешће долазе у контакт у летњој сезони на Ади Међици, где је највећа концентрација видљивих ''кућа на дрвету''.

Нема шансе. Никако. Немогуће