Čuvena krilatica iz vremena SFRJ (u ona srećna vremena), veoma popularna kod radničke klase. Ispravka, popularna kod onog neradničarskog dela radnog naroda i narodnosti SFRJ. Dok su pošteni ljudi (mislim na sve koji su živeli u toj zemlji) grcali i cimali se, oni pametnjakovići koji su dolazili na posao sa sat vremena zakašnjenja, sat vremena ranije izlazili, rešavali ukrštenice, piuli kafe, pušili pljuge, čitali novine i možda (ali samo možda) dva sata zaista radili nešto (da ne izgube kondiciju hehe) su uživali u blagodetima samoupravljanja koje im je dalo pravo (iako nikad potvrđeno zvanično) za lađenje jaja.
Šteta je što su tako vaspitavane generacije i generacije ljudi. Takav način razmišljanja se ukorenio i do današnih dana i ima dosta mladih koji samo smišljaju neke "krivine", samo traže način da se ne zamaraju a da im kinta pada kao da su hiperproduktivni. i posle se pitamo što je ovoliko sranja.
Nisu samo političari krivi (u najvećoj meri da), kriva je i obična raja koja je zatvarala oči decenijama i time direktno uticala na kolektivno razmišljanje cele nacije. čast izuzecima koji su bili svetli primeri dobrih radnika (od čistača do direktora) koji nisu lelemudili i iživljavali se i iskorišćavali sve živo.
Uzrečica kojom se opisuje otvorena lepota i sve skrivene opasnosti mora. Jeste lepo, jeste mirno, svojim dubokim plavetnilom očarava i najtvrđe duše, ali kad dođu jesen pa za njom zima i kad krenu ogromni talasi, hladni vetrovi i oluje, a primorac više ne može da živi od turizma onda nije svejedno isploviti bušnom brodicom na otvoreno i loviti ribu.
Lako je nama iz unutrašnjosti da se divimo lagodnom životu pružaoca turističkih usluga kad smo tamo samo u najlepšem periodu. One crne dane ne vidimo pa nam nejasno što se ljudi žale.
- Poče i ova sezona Slobo... - Poče Vukota... - A što ćemo kad završi? - A što ćemo... isto što i prošle godine. U Beograd, u dom, ja nazad na pravni, a ti na ekonomiju...
Stari ekonomski aksiom. Ma koliko roba džabe bila, nekad se prosto ne isplati ići po nju s obzirom na milion poremećajnih faktora do tamo i nazad.
Profesor deci: Ene, deco, što sam opr'o kola, a? :pokazuje kroz prozor: Uradili mi neki momci za 300 dinara! Džabe, a? -Medo: Profesore, imate u Ribnici za 250 dinara! Prof.: Medo, jesi čuo ti za ono: ''U Solunu dinar - somun, do Soluna - sto somuna! ''???
Najstarija, ali i dalje ubedljivo najpopularnija, društvena mreža za kačenje sadržaja u Srba. Sveobuhvatna enciklopedija naših državnih i društvenih lutanja, ali i kompletna kolekcija protraćenosti naših privatnih egzistencija. Nema ni jedne jedine kvalitetne stvari, ideje, ličnosti, pojave... a da je tamo nismo okačili. Sve što smo probali, sve čime se danas bavimo i sve čime ćemo (ću, ćeš. će. ćemo bilo pa ne ide, ćete, će) se baviti kad tad tamo završava. Svi naši putevi završavaju na adresi starijoj od neta, vršnjaku velikog praska: njnjnj.mačkovrep.rs. Srpski Rim, jebiga.
- Šta radiš u ova doba, što ne spavaš? - Pišem definiciju mačkov rep. - Tamo je i okači!
Univerzalno ime za žensku osobu koja se doselila u grad iz pm krasne sa sve opancima, rumenim obrazima i glumi najveću gradjanku sa pregršt arhaičnih izraza...
U svakoj laži ima pola istine. Što znači da se laž sastoji od jedne polovine, koja je istina, i druge polovine, koja je laž. E sada, ako na ovu drugu polovinu ponovo primenimo aksiomu da u svakoj laži ima pola istine, zaključujemo da u prvobitnoj laži ima 3/4 istine, a 1/4 laži. Matematičkom indukcijom dalje lako dolazimo do rezultata da je limes istinitosti svake laži = 1, tj. da je u pitanju sušta i neokaljana istina.
Sa upisivanjem srednje škole, nastaje čitav niz novih izazova i problema od kojih nam je uvek najbitniji bio prihvatanje i uklapanje u novu sredinu. Prvi mehanizam ostvarivanja tog cilja je laganje. Bez sumnje je da svi srednjoškolci lažu, al zato se, isto tako, uvek nadje "onaj jedan" koji nema meru. On uvek ima odgovore na pitanja, smešniji komentar, bolju priču, tačniji podatak, uvid u situaciju, al nikada ništa konkretno. Tek kad od mutavih klinaca počnemo da postajemo momci stičemo uvid u to šta je pisac ustvari govorio...
Prebio sam 5 likova - potukao sam se sa jednim likom Popio sam skoro gajbu piva i pola litre vinjaka - popio sam 5 piva, omirisao vinjak i bilo mi je muka Jebo sam je - zavukao sam joj ruku u pantalone Zamalo sam je jebo - pipnuo sam joj sisu preko duksa Pusila mi u wc-u - bio sam na žurci gde me niko ne zna pa mogu da izmišljam šta 'oću Ajmo na pivo, ja častim - jebo sam Neću dugo - ko zna kad ću Daj mi cigaretu - potrošio sam sve pare na klopu i piće kojim nikog nisam ponudio pa sad nemam za pljuge Nemam pare - imam al' ne dam Imam pare - nemam pare, al' se pravim da imam i opet ti ne dam Imam 10 kečeva - imam manje od 5 kečeva Ja skupljam pare da platim račun - izlazim iz lokala u plusu Vozio sam motor - nisam vozio motor Odo' da plaknem jaja - odo' da se istuširam (nikako nije fora vezana za sex) Obili smo trafiku - drugi su obijali, ja sam se samo slučajno našao tu Vozio sam helikopter - (ko zna šta ovo znači, al čuo sam i to) Pazi sad ovo - katastrofalna glupost u najavi Ma vid'o sam svojim očima - rekao mi Toma "baron"
Stadij pijanstva u kome vam ispod očiju vise podočnjaci veličine novogodišnjeg balona a pogled mutan ko Morava posle prolećnih poplava.
-E, svaka mu čast ako u ovakvom stanju nađe put do kuće... -Što, šta mu fali? -Pa, gledaj ga, suza u oku mu ima 21 grad najmanje, rođenu majku ne bi prepozn'o...
"Kljucač" je najčešće roditelj ili supruga, a nesrećni mozak u tim slučajevima pripada detetu ili mužu.
- Još nisi počeo da vežbaš zadatke? - Evo, sad ću... 5 minuta kasnije: - Koliko traje to tvoje sad ću? - Ama, vežbaću kad ti kažem... 2 minuta kasnije: - Još nisi ni uzeo olovku u ruku... - Evo, uzimam... Još 1 minut kasnije: - Samo ti bleni u prazno, neće ona jedinica iz matematike sama da se popravi... - Ama, kevo, prestani da me kljucaš u mozak, zaboravio sam i ono malo što sam znao! *** - Opet te je zvao Žile? - Aha... - Sigurno na pikado? - Pa da... Malo kasnije... - Kad ćeš da popraviš roletnu? - Čim nađem malo vremena... - Pa da, a za pikado imaš vremena? - Ama, ko je rekao da idem na pikado? - A zar te nije zvao Žile? - Jeste, ali nisam rekao da ću da idem... - Znam te ja, za sve drugo imaš vremena, a kad meni nešto treba... - Rekao sam da ću ti popraviti roletnu! Uostalom, na tom prozoru je nikad i ne spuštaš... - Možda bih je i spustila da je ispravna... - Oh, bože, šta sam ti zgrešio... - Pogrešila sam ja što sam se udala za tebe... ...Šta ćeš sad s tom jaknom? - Idem da se nađem sa Žiletom. Bolje da ja kljucam pikado nego da ti mene i dalje kljucaš u mozak!
Geometrijski progresivna masa ljaljana koji su otkrili Njujorker, Zaru i Springfild, crne kapute, bele košulje, pocepane farmerke, široke kožne narukvice, arafatke, "Ja sam superstar" i "Pravim se da me bole jajo" majice sa printovima. A onda u mozgu vrisne centar za zavičaj i moderni šmeker postaje hodajući primer izreke "mož' čoveka iz sela ali ne mož' selo iz čoveka".
Jednom rečju - Dženani. Šmelos.
-Onaj tvoj kolega Jagoš je vrlo naočit mladić, deluje jako urbano! -Aha, urban je ko opanak, eno ti ga upravo ulazi, saš' da vidiš. -DE STE LjUDI ŠAIMA! DE SI MATORI! Ovo neka kolejginčica jel? Ljubim ruke mačkice, verujem da se nismo upoznali cmok cmok cmok cmok... -Alo. Alo! -ALO ALO STANI MALO HJAHJAHJA! ALO DEČKO, TOČENI EFES I PRODUŽENI SA MLEKOM! zvoni Miljačka KO BI REKOOO ZA MUDA DA ME BESEEE HJAHJA! ALO KO JE?! EVO DIVANIM, DIVANIM! -Vidiš? Stigo šmelos. -ČUJ IZRAZ MATORI, ŠMELOS! DO JAJA! ALO, NAŠ ŠTA MI REKO OVAJ NAŠ SA FAKSA! ŠMELOS! HA HA! RECI!
