Osećaj griže savesti kod Kineskinja kad naprave specijalitet bez riže.

Radio Televizija Srbije

...Одлазим у "Рупу" у једном тренутку, у народу познатију као "Академију", многи је зову и "Џамија". Треба да се нађем са ортацима. Касним. Не затичем их све, срећем друге, и са њима блејим. Пада понуда за приватну журку и одлазим. Журка приватна ко журка, грљење, љубљење и смор на крају.
Излазим.
Крећем пешке кући, није да је близу, али прија ми шетња по снегу који је прекрио град. Убрзо потом срећем џукца на улици који ми после једно 200 метара прилази. Пада неповерење и страх са обе стране. Прилазим му први, и ословљавам га са:
Де си пас.
Пада њушкање и постајемо пријатељи.
...
Прати ме путем на таквом одстојању да таксисти који пролазе помисле да је мој пас и да нисам пијана будала која пешачи без кеша јер нема исти, већ неко ко шета пса по комшилуку. Почињем да готивим пса због тога.
Пролазимо кроз територије заједно које нису наше. Смањује одстојање између нас.
У једном тренутку, пас скреће, одлази и ја помислих: Хвала ти псу на друштву, и настављам даље. Стиже ме после два минута.
Настављамо ћутке даље пут.
Постаје ми глупо што га толико цимам да ми прави друштво и минут након што сам то помислио он стаје и ја му говорим да иде "кући". Пас стаје и окреће, помишљам у себи опет хвала ти на друштву. Непун секунд након тога, опет ме стиже. Опет га мазим јер немам како другачије да му се захвалим.
Стижемо до мог улаза.
Мазим га последњи пут, осећам гнедлу у грлу и одлазим. Затварам врата улаза псу пред носем. Крећем пар корака и застајем. Стојим тако непомичан пар секунди и враћам се и отварам улазна врата.
Пас, који до тог тренутка био испред исти се помера пар метара. Покушавам опет да га помазим, као да желим да се извиним и захвалим у исто време.
Пас се склања, буквално као да ми говори: Издао си ме и ако то ничим нисам заслужио.
Све фекалије, говна и проливи Универзума сливају се по мени.
Покисо, поново затварам врата улаза.

Stric

Pokret koji ne staje. Jača kroz istoriju. Njegovi pripadnici su svuda. Nigde nismo bezbedni. Čak ni u sigurnosti svojih domova, njegovi štovatelji će nas naći i udaviti nas igrama reči koje možda nisu smešne, ali ostavljaju duboke emocionalne ožiljke i nesposobnost da se ikad više voli.

Pas.

Ванземаљски подварак са планете Пандора, галаксија ''Zelyanica 46634''.
Година је 2676-та. Пошто су Херцеговци однијели сав камен кући добивши парницу код Планетарне уније, Војводина више није имала чиме потопити купус и привреда је дошла до границе колапса. Власт, као последњи излаз из кризе, испаљује шатл у дубоки свемир са експедицијом сачињеном од герилаца са Мањаче на чијем челу је био извјесни Aмериканац и србофил Брус Вилис као доказани спасилац планете у неколико наврата. Послије три свјетлосне године угледаше Пандору и спустише се у џунглу. Након три дана хода наилазе на два голема плава ванземаљца и прекидају их у игри кркаче:

''The little boy who could''

Simboličan i duboko mističan skup reči koje na neobjašnjiv ali opet nedvosmislen način predstavljaju esenciju božanske pravde na Zemlji. Sinonim za uspeh svakog ''malog'' čoveka, ugnjetavanog i nepravedno odbačenog od društva, koji je smogao snage da uzdigne glavu, suprostavi se i izađe kao konačni pobednik. Tropar svim onima koje je malj života bespoštedno udarao i koji su već izgubili svaku nadu da će ŽIVETI. Jednom rečju, pobeda dobra nad zlom.

Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.

Vrhunac jeze. Nema dalje. Gore nego kad ti crnac uđe u sobu i ugasi svetlo.