Zanimljiva pojava i sve češći primerak pripadnica ženske populacije zaposlenih u marketing i PR agencijama, kao i istoimenim sektorima velikih kompanija. Svakoj je zajednička gotovo ista životna priča, sa sitnijim varijacijama… najčešće u izboru cipelica.

Od rođenja su predodređene i vaspitane da budu uspešne, te se odlikuju egzotičnim imenima poput Ekaterina, Stela, Marta, Darija… Kao male su obavezno svirale klavir, a omiljena reč im je bila solfeđo. U pubertetu su se šepurile konstantno podignitim nosićima, pod omiljenom parolom da devojčice sazrevaju znatno brže od muškaraca.

Nakon gimnazije, po pravilu postaju uber-moderne cice studirajući na FON-u, ili Megatrendu, a svoj marketing i lični PR grade na tome da vole pripadnice istog pola, jer je to tako in i urbano. Velika je istina u pitanju, jer su se sigurno pijane stidljivo poljubile sa koleginicom na brucošijadi i momenat ovekovečile fotografijom.

Zapošljavaju se u kreativnim sektorima cenjenih agencija i ponosno forsiraju svoj novi specifični stajling protkan kontrastima, koji čini obavezno barem jedan uštogljeni komad odeće, koji bi odavao utisak ozbiljnosti, ali i niz šarenih, neozbiljnih. Obavezne su ljubičanstvene tašnice, ili ciklamica minđušice veličine omanjeg lustera. Štaviše, šareni HP "Seks i grad" laptop pod miškom se negde podrazumeva. Bile su jednom radnik meseca.

Njihov novi život postaje baršunast, a njihov novi dečko flafičast.

Na žalost, sve to je maska. One obitavaju u konstantnoj borbi za napretkom i boljom funkcijom. One grizu u borbi za nekom višom pozicijom, menadžerskom titulom, ili makar pišljivim igzekjutiv zvanjem. Uglavnom ne ide kako su planirale. Mrze sekretaricu koja je previše prisna sa direktorom, a rado bi mu i same poblajvale zarad napredovanja.

Udaju se iz nezadovoljstva, a obavezno zadržavaju i svoje prezime, kao da su neke tamo doktorke. Nemaju zbog posla vremena ni da naprave decu, mada i statistika kaže da se inteligentniji ljudi kasnije odlučuju na ovaj korak. A ona je pametna, jelte. Nesrećne su, svaki dan im se ponavlja. Ujedaju i histerišu samo na one sebi bliske, iako strancima i pored svega toga deluju srećno i nasmejano.

Na posletku, život im se svodi na to da sve njihove frustracije trpi onaj flafičasti jadničak, neki ženski frizer, il' šta ti ja znam čime se bavi... Mukica.

Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...

Prosečna subota/nedelja

Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)

Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)

Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)

Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)

Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)

Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)

Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)

Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...

Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)

Чувени београдски графит с краја осамдесетих који у себи садржи елементе Сартровог егзистенцијализма, доказа о комплексности и ширини српског језика као и основну структуру једног Зен коана.
Логичка главоломка без рјешења.
Одговор на већину најбитнијих животних питања.

Konstatacija koja se, prigodno ukrašena, koristi za unošenje nespokoja u srce žrtve.

Tipična kuća u Srbiji sa isključenom strujom,vodom i telefonom zbog neplaćenih računa.

Zakuneš se u oca, a umre komšija.

Plata koju dobiješ posle 20 meseci rada kod privatnika.

Tanke ruke, tanke noge, a pivska stomačina.

Onaj momenat tišine kada nam je pivo u flašama ispod donje granice etikete pa se gledamo medjusobno ko će sledeći da dozove konobaricu.