Lik koji je možda nekada bio srećan, posle čak i preterano srećan, ali sada glavno više nije. Dok je Fortuni bio zanimljiv, činila mu je usluge, bila je uvek oćna da malko utiče na najavu jamba i sličnog... Ali postali su previše familijarni. Sada mu više nije devojka koja hvata poslednji voz za udaju, sada dođe kao žena u n-toj godini braka. Ušuškano i bezbedno, ne mora dalje da se trudi. Dobro, ponekad da, vrlo često ne. Jebiga. Svakom sreća presuši jednoga dana, naročito ako ste dosadni i predvidivi. Onda i Fortuni brže dosadite.
-A, u pičku lepu materinu. Odem danas na dva minuta, i odma mi kola odvez'o Aragog jebeni. Moram u leglo da ga podignem. Još sam juče i prosuo kafu po tastaturi, zablokirala kao nenormalna. -Kako to, pa ti si uvek bio bolesno srećan, mislim ono, nije da mi je smetalno, srećan sam bio zbog tebe, ali ono učiš dva dana jebem li ti mamu, i izvučeš baš to, mamu ti jebem nenormalnu. -E, jebiga, izgleda da smo se Fortuna i ja dovoljno dugo zabavljali, sada smo u braku, prestala je da se trudi oko mene. ______________________________________________________________________ -Fortuna, dušo... Ubiće me ovi kiklopi, a i Pluton, ovaj Had, ovaj, kako god, je nešto nadrndan otkad sam mu pozajmio onaj zlatni skiptar bez namere da ga vratim, čujem Kerbera kako reži, bi li mi malo pomogla. -Ne mogu sad, lakiram nokte.
Lagani jutarnji peting. Obavlja se u spavaćoj sobi, pred zoru kad vas vršnjak probudi (kad se digne u snu), a žena ili devojka se meškolji i prelazi na vašu stranu kreveta.
Probudi te bol u preponama, ukočio se ko nikad pre, koji mu je, pitaš se? Sa tvoje leve strane, tvoja lepša polovina, vruća, meka, nešto se tiska uz tebe (možda ti se od toga dig'o?!?), polako da ne remetiš dragu, prilaziš joj lagano, spavaćicu (ako ima) lagano zadižeš, gaćice joj pomeraš u stranu, i tu si! Gde treba. Još samo lagani pokret napred, gotovo je uvalio si joj ga. Sada i ako se probudi nije šteta, mora prihvatiti igru, a tebi lepooooooooo. E to je zornjak.
Zvuk kapanja vode je jedan od žešće iritirajućih zvukova koji remeti blaženu tišinu kada pokušavate da zaspsete. Ma koliko se trudili da ga inorišete nećete uspjeti u toj namjeri, jer on svojim ritmičkim ponavljanjem skače po vašoj moždanoj kori stvarajući bučni eho u vašim mislima. Taj zvuk i njegova mantra koja se neprestano ponavlja takođe ima i sugestivni uticaj na vašu mokraćnu bešiku iako ste je ispraznili pred odlazak na spavanje.
(Kap, kap, kap, kap)...prevrćem se po krevetu, zbog nemogućnosti da zaspem...(kap, kap, kap, kap, kap)...okrećem se na desnu stranu i buljim u zid...(kap, kap, kap, kap, kap, kap)...stavljam jastuk na glavu, da prigušim zvukove, nebil tako zaspao, ali sad me žulja jastuk...(kap, kap, kap, kap)...žmirim i pokušavam neke vježbe za spavanje, koje sam negdje na netu pročitao...idemo, najprije "opusti svoje noge"...(kap, kap, kap, kap, kap)..."opusti svoje ruke"...(kap, kap)...već lagano počinjem da pizdim, ali idemo dalje, "opusti svoj trup"...(kap, kap, kap)...sad treba da opustim glavu, tj misli, ali od silnog kapanja, zamišljam, rijeku kako teče, padanje kiše, prskalice za baštu,...(kap, kap, kap, kap)... u tri pičke materine, od silne umne stimulacije, sad mi se piša...(kap, kap, kap, kap)...već vidno iznerviran, sad sam skorz budan...(kap, kap, kap, kap)... Ujutru, oko pola četiri sam ustao i zavrnuo ventil na česmi, i nakon kraćeg odlaska u wc konačno legao spokojno....*(tik-tak, tik-tak, tik-tak)*... aaaaa jebeni sat na zidu...
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Najneverovatniji izveštaj o svakodnevnim aktivnostima inspektora.
07:00 Inspektor: Došao sam na posao, i saznao lokaciju osumnjičenog za šverc kokaina. Krenuo sam na adresu, video da je on već počeo da raznosi drozu po kraju, i krenuo u poteru. Pucao je na mene, pokušavao je da me izgura kolima u provaliju (obavezno ima neka provalija), pa je, kada je došao u slepu ulicu, i provalio u napuštenu fabriku koja je bila odma tu. Sasvim slučajno je bila upaljena visoka peć (ona što najavljuju paljenje iste u Smederevu već dve godine). Lancem me je davio, i pokušavao da me ugura u nju... Uspeo sam da dohvatim neku sekiru, i da ga mlatnem, ali nije ga mnogo povredilo... Zatim sam ga udario u stilu Brus Lija u Zmajevom gnezdu, kada se borio protiv likuša na štiklama. Visio je sa mosta, i u tom trenutku video da može da pobegne hvatajući se za onaj isti lanac što je visio i malopre, dočeka se na noge, i pripuca na mene iz pištolja... Od jedno 60 metkova koje je ispalio, pogode me jedno dva tri...ko će brojati, ali u rame ništa strašno... Pali bager, ključevi su bili u bravi, i ruši me sa mosta, tako da padam direktno u lopatu. Pokušava da me odnese do one peći, ali ja uspevam sekundu pre toga da iskočim, nogom razbijam prozor iz četvrtog puta, i skačem na njega. Kako sam skočio na njega, kolenom pritiskam sirenu, i oko nas se skupljaju jedno tridesetak likova iz obezbedjenja. Tu ja pokušavam da objasnim da sam ja policajac, a ne on, jer i on isto tvrdi. Ali ne leži vraže, on je imao lažnu značku, a meni je moja upala u peć. On se izvlači, mene krenu da tabaju, ja se branim, i trk za njim. Komandir: Dobro, i šta je onda bilo...? Inspektor: Pa ništa, bilo 10 sati, i ja otišao na pauzu...
Najhaotičniji skup random misli koje čovek može da iskusi, ako se uzme u obzir samo normalan život, bez haluciogenih sredstava i ostalih sranja.
Jednostavno, u tom periodu, od momenta kada legneš u krevet do momenta kada zaspeš, tvoj mozak počinje automatski da vrti šta si radio danas, šta si trebao da uradiš danas, a kako si to uradio danas. Tu počinje. E onda sledi pizdarija. Onda kreću random naleti najnebuloznijih pojmova koje ni u sci-fi filmu ne bi mogao da pogledaš, a da se složiš da i tu barem pripadaju.
Jednostavno, mozak baš odlazi na onu ispašu, ostavljajući tebe samog sa sobom da se jebeš i krstiš sa sve 4 zbog misli koje ti prolaze kroz glavu.
Jebem ti drvo ono danas, kud' mene nadje da skidam gusenice.. Ma, ajd', realno, i trebao sam ja to da radim. Možda sam mogao sa merdevinama, ovako sam se izgrebao kao pička. Joj, moram sutra još KURBLA LETI PO SREDINI PALAČINKE! Šta koji kurac, mozgu, jebote? Činčila pedofil svira gitaru pod prozorom leukemije koja se smeška. Citron. Ja sam leteća letilica, mater fas nije nikako mikrofon. Šta koji kurac bre. Jebem ne jebem jebem alo bre pingvini. Odigrao sam keca na komšiju miševi popizdeli zbog kvote.. Gubim.. Se.. Splinter ne ujeda bre.
