Da je Dante kojim slučajem rođen sedam vekova kasnije, njegov Pakao bi imao deset krugova, a taj deseti krug bi bila čitaonica na Pravnom. Atmosfera je teško opisiva. Do početka proleća i đene-đene, a sa prvim udarima toplote, donja ivica dekoltiranih majica i bluza pripadnica ženskog pola teži da dostigne gornju ivicu mini sukanja, a to radi i donja ivica istih tih sukanja, i tako se stapaju u jednu linije negde na sredini tela. Sve u svemu, pola riba je golo a pola neobučeno. Buka je na nivou buke u pogonima Ju Es Stila, što je uz prethodnu stavku o golopičastim pripadnicama ženskog pola fenomenalna atmosfera za učenje svakom studentu nekog tehničkog fakulteta, kome se smučilo da gleda najbolju ribu na svom faksu - domara Stevu. Pakao je uvek bio gotivniji od Raja.
U čitaonicu ulazi TNT u obliku žene. Nosi Ustavno pravo sa samolepljivim medvedićima na koricama i 8 flomastera u raznim bojama. Istovara karton guarane i četiri milki veja na sto. Uči 3 i po minuta, zatim uzima Guči torbu sa cirkonima i izlazi napolje, jebozovno mešajući kukovima.
Zagoreli ETF-ovac, sav u goloj vodi: Izvini, ej, kolega, ko je ova bomba? Pravnik, iskolačenih očiju od bubanja neke suve materije: Če da vidim u Ze Ka Pe-u....koji član reče? Etf-ovac: ??? Ama, koji Ze Ka Pe, za onu ribu te pitam što sad prođe? Pravnik: Ribu? Šta ribu??? Ijaoooooooo, 12 sati...Oliver Antić drži predavanje u Petici, aaaaaaaaaaaa, Kosovo je Srbijaaaaaaaaa ( trk napolje ) Etf-ovac: I posle kažu mi ludaci ( trza glavom u levu stranu )
U pozadini student medicine pokušava da izvrši harakiri grafitnom HB olovkom, jer mu Patologija tog dana nikako ne ide.
jednostavan i nadasve koristan izum koji se pretvara u ultimativni generator patnje, bola i poniženja vršeći ulogu medijuma između strana A i B, u kojoj je: strana A: Vi sa mučkim napadom dijareje strana B: Vaša izvetrela baba.
(jednog subotnjeg popodneva na basketu...) ogi: E momci nek me zameni neko, moram da palim gajbi i'am proliv najstrašniji.. ... (par minuta kasnije, ispred svoje zgrade, na samo nekoliko metara od svog stana što znači i od WC šolje)
ogi(zvoni na interfon....):........
baba: Halo, ko je?
ogi: Baba ja sam otvori brzo vrata..
baba: A ti si, ja mislila ti u školi..Je l' zoveš s mobilnog?..
ogi: Baba ispred zgrade sam a ti pričaš na interfon, otvori mi brzo vrata!
baba: Šta? Da ti pozovem brzo brata?
ogi: e ništa zaboravi..(zašto se meni ovo dešava....ništa zvoniću Sanji, kako se beše preziva, Stanković valjda..)
Stanković: Halo?
ogi: E Sanja otvaraj mi vrata brzo usrah se...
Stanković: Nije ovo Sanja dušo, ovde njena baka Slava... Lepo od tebe što si se javio, mogao bi da svratiš na slatko, znaš kako ga baka Slava lepo napravi..
ogi: Jaooo bre, teta Slavo otvorite mi vrata molim Vas, to nije telefon to je INTERFON, samo pritisnite to dugme.
baka Slava: Šta? Ne znam ti ja srećo s tim internetom, to Sanja po vazdan sedi za onim modernim televizorom i ide na neki fejzluk, saću ja da je pozovem...i da, pozdravi mama Smilju...
Sanja: E Ogi saću ti otvorim vrata, baba se opet predozirala "Politikom"...
Ogi: Sad više ne moraš, spusti mi samo s terase lavor i sapun..
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Žena kojoj krivična dela tvog polnog organa ne mogu da promaknu ni pod razno. Ako je istražiteljka Bouns ekspert za kosti, ova rula u svetu bez kostiju.
- Bejbe, zašto si stala? - Znači, ona sa sedmog sprata. - (A?! KAKO?!) - Šta? Koja? Ne razumem?! - Kažem, blajvala ti ga je ona dronfulja sa sedmog sprata? - (ČEKAJ, BRE, MA KAKO...) - Šta ti je, bre, šta pričaš? - Gutala ga je celog i lizala ti je jaja. - (NE VREDI.. MORAĆU DA PRIZNAM... KAKO, JEBOTE?!) - Ma ti nisi normalna, odakle ti ta ideja... - Mićko, da ti kaže tvoja BIVŠA, što je Dekster za krv, ja sam za karmin. Mogu da ti kažem i napadni ugao, ako te baš zanima, ili možda hoćeš celu rekonstrukciju događaja? - (E JEBIGA) ... dobro, dobro, neću... pa.. šta ćemo sad? - Ćemo? - Jebiga.
To je ono malo što fali, al devojci sreću kvari. To je ono što baba nema, a da ima ne bi bila baba nego deda. Nije to Bora Spužić, nije ni drška na vratima. To je ono "ali" što nam ga zavali.
-Da li bi ste želeli da zarađujete evropsku, redovnu platu, radeći od kuće, iz fotelje? -Pa ono, što da ne. Imam dosta radnog iskustva u sedenju u fotelji, tako da mi ne bi teško palo. Ali gde je kvaka? -Da li bi ste hteli da budete deo svetski ponate kompanije za distribuciju aloa vere? -Ma kažem ti, što da ne, al gde je kvaka? -Nema kvake. Sve što trebate raditi je da napravite svoju mrežu ljudi za distribuciju, a onda na dalje možete sedeti i samo nadgledati stvari iz svoje fotelje, uz odličnu zaradu. Evo naprimer ja, završio sam medicinu, ali pošto mi se nije dopadao kvalitet rada u bolnici, sa dugim smenama, i malim platama, odlučio sam se da radim ovo. Vidite, odlučio sam da ne pušim drinu nego malboro. -Ma sve je to lepo, ali... -Ali vi bi ste se zapitali da li je to još jedan piramidalni prevara sistem. NE! Nije! Mi radimo po sistemu jednakostraničnog trapeza, gde svako zarađuje, a pogotovo vi! -Kul, kul. Ali gde je kvaka, šta ja treba da uradim. -Ništa. Apsolutno ništa. Sve što trebate uraditi je da želite da probate nešto novo. Da budete spremni da postanete deo razvijenog sistema. Najzad da budete spremni na ljubomoru komšiluka zbog svoje iznenadne zarade. Sve je tako jednostavno. Uz početni kapital od tričavih 150 evra za godišnju članarinu i početnu robu vi dobijate mogućnost... -A eto kvake. Pali! -Molim? Jel žellite da pos... -Nisi čuo? Aj begaj dok nisam isterao motkom, jebem li ti seme prevarantsko!
E to je vrsta bikova za rasplod. Ima snagu bika, a bogami i njegovu pamet. Često se može koristiti za izvlačenje traktora ili kombajna iz blata. Lak je za korišćenje, jer reaguje na svaku komandu bez pogovora, ako mu se pokaže makar pola sise. Najčećši vlasnici takvog baje su prigradske ili seoske devojke koje su avanzovale u gradske cica mace, đuskajući uz ritam iz istoimene pesme Izvorinke Milošević.
Uspomena sa Zlatibora koja će vam dobro doći ako putujete u Novosibirsk. Zlatne ruke zlatiborskih baka, brže od kolibrijevih krila, pretvaraju tri ovce u tri goluždrava stvorenja i jedan džemper dok trepneš. Modeli se kreću od kul čisto sivih za dečake, pa sve do remek dela naivne umetnosti za raskošne gospođe. Planinske kućice i proplanci, šljivici u osvit zore, jesenji poljovrivredni radovi, berba grožđa, živopisni pejzaži i pastorale, sve to sa puno ljubavi utkano u vuneni pancir. Jedina nezgoda je što morate još i dobro da se obučete ispod, zbog visokih abrazivnih svojstava materijala, tako da u suštini nećete ni imati prilike da prošetate svoju novu "krpicu", osim ako se ne bavite ekstremnim ribolovom ili osvajanjem vrhova.
- Brate, odakle ti pulover od mitrila? - Keva bila na Čigoti
Višenamenski artikal, a i mnogo više od toga. Osnovna funkcija im je da služe kao ženske hulahopke. Napravljene su od termoizolacionih sintetskih polimera, tako da pomažu ženi da izgleda gola i na minus 10. Potrebno je bar pola sata za njihovo navlačenje a možete biti sigurni da će da puste petlju pri prvom dodiru sa nečim rapavijim od svile. Sreća pa se petlja lako zaustavlja lakom za nokte, nebitno na šta to liči. Na nesreću, ispod njih se stvara anaeorbna sredina tako da se noge za kratko vreme uzvižde. Svesni ili ne ovih začkoljica, muškarci se na njih pale, tako da su najlonke danas visoko kotirani fetiš, podvrsta nožnog fetiša. Značajnu primenu nalaze i u razbojničkom biznisu. Kad ih natakne na glavu lopov se prerušava u bezlični kurton a vidi kroz njih taman toliko da ne udari u zid. Takođe, zamajac impresivnoj karijeri Lidije Vukićević je bila upravo reklama za najlon čarape Udarnik, u kojoj je u prvi plan istaknut njen raskošni glumački talenat.
Svaki artikal izliven je od istog materijala - legure plastike i govana. Teško je utvrditi koliko je vremena potrebno za potpuno isparenje smrada, jer se sve vrlo brzo, na ovaj ili onaj način razjebe, polomi, raspadne, otopi, eksplodira, izvitoperi, uruši, a najčešće se ispostavi da nikad nije ni bilo funkcionalno. Kod Kineza garancije nema. Molim lepo. Njihovo je da naprave i prodaju, a to da l' će da radi, pa ko bi to mogao reći? Nije važno, ionako sve košta kao jedan burek. E sad, to što bi taj burek mogao i pojesti, to zaista već nema nikakve veze sa Kinezima.
- Laku noć, dragi. Kad završiš sa čitanjem izbaci lampu na terasu, a ako crkne, umotaj je u kesu pa u kantu za smeće.
Naizgled pleonazam, bitno svojstvo babe je da bude nagluva. Ali selektivno nagluva, jer baba se ustvari folira. Što da bi nervirala ukućane, što radi maske, ne bi li bila obaveštena o svemu. Pojačaće televizor do maksimuma kad gleda Madres Egoistas i neće čuti vaše vapaje da malo smanji; moraćete sve da ponavljate i da se derete po 10 puta i opet vas neće razumeti (ako joj se ne sviđa ono što pričate), u svakoj situaciji baba će izgledati indiferentno, odsutno i mnogi će ignorisati prisustvo šunjajućeg autističnog bića koje se muva naokolo i nemo razvlači kore za gibanicu po celoj kući. Ali, baba će prva saznati da duvate travu, znaće da lažete roditelje da ste položili ispit i s vremena na vreme će rezignirano prokomentarisati kako ona vrlo dobro zna da je svima teret i kako planira kol'ko već sutra da umre, čisto da vas sve malo precepi i izazove sažaljenje.
.... "¡¡¡ATENTI, FREDERICO!! ¡SEGUI MI CONSEJO, POR FAVOR!!!"... - Baba, smanji malo taj te-ve!... BABA!... BAAABAAAA!!! SMANjI TELEVIIIZOR!!!... uf, jebem ti...
*
- Baba, ostavila si upaljenu ringlu! Opet! - Molim? Šta kažeš? - Šporet nisi ugasila!! Oćeš da izgorimo svi?! - Neka, sine, samo se vi odmarajte, baba ima još da poradi po kući*
- Je li, sinko, ne dade ti onu biokremiju, a? Nemo' samo otac da ti čuje, nadrljao si ga... - Otkud TI to znaš, baba!?! - Načula sam malko kako se razgovaraš s oni tvoji drogiranti...
Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima. Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
