Када ми млади ујутру у 5 излазимо из буса и идемо на кунт, а маторци 40+ улазе у исти тај бус и пале на шљаку.

Naš prvi kontakt sa nečim što će kasnije činiti osnov bilo kakvog slavljenja nekog ličnog uspeha ili srećnog trenutka, a to je čast.

Razlika između tadašnje i sadašnje časti je u samim našim prohtevima i zahtevima u vremenu kada smo bili klinci i danas, jer za razliku od današnjih časti koje uključuju obilno alkoholisanje, klopu, torte, drogu ili ko zna šta sve drugo, u zavisnosti ko koliko dubok džep ima, klinačka čast je bila sasvim jednostavna, a opet smo tada bili nasjrećniji kada neko u školu donese punu kesu bombona da podeli za rođendan. Znalo se, svima po dve.

Najčešće su to bile karamele, negro ili voćne šarene bombone i taj gest nas je od malih nogu učio da kada ti se nešto lepo dešava, budi džek pa časti ekipu. Dobro, i tu je bilo malo odvajanja na bogate i siromašne, pa su tako buržujska deca umela da pored bombona, podele svima i po jednu lizalicu i to ne bilo koju, nego onu sa žvakom u sredini. Tek toliko da se zna da to nije rođendan jednog od nas običnih smrtnika.

Svakako, postojao je određeni ritual koji se poštovao uvek, pa su se bombone delile od prve klupe ka zadnjoj, tako da su deca koja sede napred uglavnom prolazila bolje jer su imala mogućnost da razgrabe one lepše bombone, da bi ovima nazad ostale samo one voćne.

Slavljenik uveče, dan pred čast, uvek istrese sve bombone iz kesica i više puta ih prebroji. Broj učenika u razredu puta dva. Onda ih odvaja na jednu veću gomilu, a potom pravi još jednu manju, za svoje najbolje drugare koji bi imali privilegiju da na odmoru posle časa, dobiju još po koju.

Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.

Osoba koja je poznata iz nepoznatih razloga.

1. Бесни ученици виших разреда основне школе, мање отпорни на промене које доноси пубертет. После тродневног, непрестаног слушања "Never Mind the Bollocks", постају опчињени музичким умећем, дубокоумношћу, и истрајношћу Sex Pistolsа и решавају да гласно кажу "НЕ" целом свету тако што неће урадити домаћи после школе, а после ће тражити од маме да их води да купе мартине. Сутрадан иза школе, искашљавајући први дим цигарете, колективно полажу заклетву да се никад неће променити и постати као они конформисти што раде домаће. Ово нечувено одметништво углавном престаје до краја основне, код тежих случајева у току средње.

2. Људи који и после 18. терају исту причу. Немам срца да их додатно зајебавам.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Strategija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Studijski program gdje je knjiga u jednoj sobi, a ja u drugoj.

Izjava koja predstavlja da postoje različiti ukusi i ne treba raspravljati o tome jer smo svi različiti, itd...
POGREŠNO!
Po rečima legende BU-a Sretena Petrovića, profesora estetike, i još svašta nečega, i generalno ultramegabaje, grčka izreka "o ukusima se ne raspravlja" jednostavno znači da se ZNA šta je UKUS i ZNA šta je NEUKUS, i o tome se NE RASPRAVLJA.
I to zaista znači to...

Naći tipa, zatvoriti ga i žurka.

Народна сношња.

Izraz je, (kako je to lepo objašnjeno u „Davitelju protiv davitelja“), izveden od naziva filma Rašomon, u kome jedan od aktera posmatra zločin vireći iz grmlja.
Bora Čorba ga je upotrebio u čuvenoj „Volim žene“:
„Neki što teraju mak na konac,
kažu mi da sam rašomonac“
Tako su rašomoncima osamdesetih smatrani likovi koji voajerišu po parkovima, plažama, i drugim mestima na koje dolazi omladina koja nema kud drugde „da se voli“, oženjeni sa švalerkama, ili egzibicionisti koji imaju kud, samo vole kad ih neko gleda.

DANAS, kad su moderne tehnologije postale dostupne širokim masama, moderni rašomonizam podrazumeva pre svega duhovnu, mnogo više nego li fizičku, masturbaciju.
Opsesija pikanterijama iz života svakojakih poznatih ličnosti, proživljavanje tuđih sportskih uspeha i neuspeha kao da su lični, traženje glupavih klipova po youtube-u, ne bi li se na silu smejali nekome ko je napravio budalu od sebe, kao da mi nismo nikad ni u jednoj situaciji ispali budale.
Rašomonci su i likovi koji na žurkama, koncertima ili proslavama dovate glupu digitalnu kameru ili glupavi mobilni, pa snimaju druge kako se provode i budališu. Umesto da se opuste i uživaju u momentu, snimaju momenat uzimajući mu dušu...valjda ne žele da priznaju da im je dosadno.
Ovo, naravno, iritira moju, stidljivu sortu.

Odem, recimo ja, na svadbu, (pa još i dever, ponovo), a tamo-3 kamermana, i još 2 fotografa pride, i još ovi sa mobilnima, pride. Šta se desilo sa onim starim veseljima kad si mogao da se ubiješ ko svinja, napraviš budalu od sebe, amneziraš se i sutra zapamtiš samo lepe momente?
-Ej, devere, gledao sam te na snimku kako si se ušikao, he,he.
-Divota.

Израз који у основној и средњој школи примењују будући металоглодачи, вариоци, молери, итд, како би називали своје "другаре", иначе будуће инжињере, архитекте, адвокате, докторе, итд...

Demonstracije na kojima su, kako sam zaključio iz priča starijih, postojali samo prvi redovi.

Doček Nove godine u psihijatrijskoj bolnici Laza Lazarević.

Kada te aktivistkinja Jazas-a zaobiđe na ulici ne udelivši ti prvodecembarski kondom.

Ultimativan način muvanja riba, nema laži, nema prevare.
Da ima-ima, jedino još da pristane.

Онај моменат када након завршеног школовања родитељи почну да те зову паразит.

Лик који се клади само на Четврту исландску Бе дивизију (север), Другу лигу Северне Самое, трке паса, снукер, азијску одбојку и слично.

Реченица из "Старог Вујадина" која је међу основцима изазивала салве смеха.