Sirena – univerzalno sredstvo komunikacije vozača, uz srednji prst i pajser, dobija svoje specifičnosti u kulturi u kojoj se koristi, pa i u našem folkloru. Pogledajmo stoga neke tipične izraze. Podsećaju na Morzea, lako se uče, te je sasvim logično uvrstiti ih i u redovnu obuku u auto-školama.
Tru: De si, brate. ___ Tru-tru: De si, brate, sve kul. ____ Tru-tru-truuuuuuuu: Ženim brata. ____ Tru-tru-truuuuu tru-tru-truuuuuu-tru: Ženim brata, opalio sam kumu. ____ Truu-truu tru-tru-tru: Igramo sa nekim, polomićemo nešto. ____ Tru-truuuuuuuu: Požuri više, invalidu. ____ Truuuuuuuuuuuuuuuuu: Iseko si me, jebem ti kolač retardirani, ko ti dade volan ____ Truuu Tru-tru: Izvini, bako, slučajno, nadam se da si dobro. Žurim sad.
Pitanje koje neretko postavlja glavni baja, umišljeni šmeker, šaban, zeldi... kada ga neko "ne prepozna" na ulici, ili ako ga ne daj bože ne ispoštuje.
-Znate li vi ko sam ja?!!! -Znamo bre Pero, živiš tu u dvorištu iza ceo život, pomeri se malo, vidiš da igramo basket!
Baksuz ekstra klase. Njegova pojava nikome ne prija. K'o dnevnik je. Vesnik loših vesti.
Izađe iz svoje rupe, dođe, sruši sneška, ugazi ga, popiša se po njemu i ode. Kao utvara se stvori, iskenja ti svoje veliko, smrdljivo, pijano govno u ruke, i nestane.
- Đes matori, sto godina! Šta ima? - Evo brate, upisao sam Fifasegamegasava fakultet za pravo, ekonomiju, menadžment i poljopriveredu! I smuvao sam onu malu Micu. Znaš kako je mala iskusna, ne mož da veruješ! :dolazi baksuz: - E de ste momci. Šta ima? - Ma niš. Evo kažem mu baš kako sam upisao Fifasegamegasavu i pampričio malu Micu. - Au... Malu Micu? Čuo sam svašta, zakačila je neki hepatitis skoro. A Fifasegamegasava gubi akreditaciju, jer su uvatili dekana kako puši domaru i analno stimuliše tetkicu kuvalom za kafu. Moram žurim, tetki da odnesem lek. Vidimo se...
Ono što će povučena cava izgovoriti nakon neobaveznog trošenja sa likom kojeg je upoznala iste večeri, nesigurna u ispravnost svoje ishitrene odluke da digne noge i nasladi se tvrdim parčetom servirane kurčevine.
Štit kojim se ograđuje od potencijalnih ružnih epiteta koje bi sutradan poznanik iz kreveta mogao pripisivati uz njeno ime. Izraz samoodbrane koji prekida post-spavačku tišinu, propraćenu dubokim uzdisajima obostranog zadovoljstva, ne shvatajući da je mudonji kao i njoj bio samo cilj da spere nakupljenu paučinu sa genitalija, te da mu se jebe radilo se o prikrivenoj monahinji ili seoskoj pasuljarki koju je jahala horda pubertetlija i matorih neženja iz kraja.
- Možda smo malo požurili sa ovim, sad ćeš misliti da sam neka laka... Trebalo je da se malo bolje upoznamo, ne znamo ništa jedno o drugom sem imena. - Neću naravno, nisam ja takav. - Znam da hoćeš, svi ste isti. - Slušaj, Sanja... - Sonja!
Pitanje koje postavljate kada vas neko preterano ispituje. Počne se od nekih nebuloznih, pa sve do ozbiljnijih i ozbiljnijih.
Prosto ne znaš šta te je snašlo, i pravo pitanje je zašto dotičnog zanima tvoj privatni život, a pritom se ne misli na pitanja tipa "kako ti je keva" i "kaće se ženiš". Ne, to su sva ona pred kojima se osećaš neprijatno, i nije lako odgovoriti.
Ali neka jebena granica mora da postoji, ali u ovakvim slučajevima ona je davno predjena i, umesto da ispitivača oteraš u kurac, ti ga uljudno pitaš da li piše knjigu. E ako na tvoje pitanje odgovori pitanjem tipa "ne, što pitaš?" e onda mu jebite sve po spisku.
Brate kad si poslednji put karao? - Pa ne znam, ono, bem li ga sad... E a kad si imao devojku poslednji put? Mislim, jesi li, uopšte, imao? - Bre, rekao sam ti, to sve nešto kratko i prolazno, nijedna ozbiljna veza. Pa kako su se onda te zvale što si imao kao prolaznu vezu? - Zar je bitno? Pa ne znaš ih... Nema veze reci mi! - Je l' ti bre knjigu pišeš? Ne, što? - Ma mrš bre u tri lepe pič materine!
Ako se nadješ sam u društvu starijih ljudi, velika je verovatnoća da će oni svaku tvoju radnju, na ovaj ili onaj način povezati sa tvojim seksualnim životom. Bez obzira da li si prekaljeni bačje, ili i dalje nevini igrač vorkrafta ili kakve slične pizdarije, ego će ti porasti, jer će oni dugo vremena pričati o tvojim šatro prcačkim poduhvatima.
Situacija 1: Pecanje. Oko tebe nekoliko starijih ljudi. Svaki je uhvatio po nekoliko riba, jedino je kod tebe plovak umro. Još k’o za inat omašiš par kontri. Prvi matorac počinje: -He, he, vidi ga mali! Ništa danas da uhvati. Garant je sinoć istresao skituljka. Ostali pecaroši: ho, ho, ho! Jeste! Mali je prc’o, ko bog! Zato mu i ne grizu! MALI! -Da? -Jel ga grizla sinoć, a? Hohoho! -Ovaj... da, jeste! Baš sam je odradio, onako momački.. -Eto! Kažem ja! Mali jebe, a ne ko mi! Meni se nije dig’o još od Preobraženja..
2: Kartanje. Oko tebe nekoliko starijih pijandura. Igra se raub. Žešće si loš, prešišao si broj cipela. -Šta je mali, jebem mu nedjelju?! Ne ide, a? -Slabo danas.. -Ma šta slabo, posle ovoga da ideš do devojke i da je istamburaš! Kad te toliko neće karta, mora ljubav da te sere. -Hm... da, evo baš ću sad, posle ove partije da je iskurabecam. U pravu ste. -Jašta bre! Znam ja, kad me karta nije išla, ja sam jeb’o ko mutav! -Ihaj, ala će mali da je oprca. Vidim ja po njemu, taj prvo jebe pa onda ljubi. Tako treba mali, tako! Joj, kad se setim kako sam ja u tvojim godinama...
Kako god okreneš, ti si u njihovim očima alfa plodnik. I briga te...
Živi leš, etiopljanin. Osoba na čijim štrčećim rebrima možeš slobodno učiti prvenče da broji. Koščato stvorenje koje dok hoda, kod prisutnih izaziva određenu dozu straha u iščekivanju preloma tankih nožica poput čačkalice o kutnjak nakon krmljanja žilave krtine.
Bez duše i da pusti goluba, bledog tena i očiju k'o u Pjerluićija Koline, predstavlja živu definiciju glumca kakvog Spilberg nikada nije pronašao za potrebe snimanja "Šindlerove liste".
- Tata, ovo je moj novi dečko. Zove se Čedomir. - Ovo? - Budi pristojan, tata! - Je l' tebe sinko izela neka, da prostiš, boleština pa si mi se tako usukao? - Ne, gospodine. Takav mi je metabolizam, ali i slabo jedem, da budem iskren. - Slabo jedeš? E pa 'ajde onda da tebe tast na'rani k'o gospodina. Spremio sam džigerice u skrami, sidu leče. - Ja sam vegeterijanac. - Vegeterijanac? Sad mi je sve jasno. E slušaj me dobro! Takav mi nećeš u kuću, jebeš mi mater, a niti će moja jedinica u tvoju. Pored, koliko-toliko, živog zeta ja da zovem komšiju da mi pomaže kad koljem svinju?! E oprem, nema! - Tata bre! - A ti, pile tatino, umesto nekog rumenog u obrazima da mi nađeš, ti mi dovodiš ovde ovog logoraša. Vidi ga bre kakav je k'o podgrejan leš! Glupa si na majku, da znaš.
Najpoznatija i, verovatno, najbolja pesma Darka Rundeka (uz šal od svile). Takodje i jedna od pet najboljih rok pesama (ako ne i najbolja) stare Jugoslavije. Predstavlja ne samo simpatije već i želju da se život proživi van sistema, buntovno, u slobodi koju samo retki sebi mogu da priušte. Neko tu slobodu pronadje u alkoholu, neko na motoru (gvozdeni konj i ja - svet je moj), neko u narkoticima, neko u "nikad stalan posao" filozofiji, ali, svima je cilj isti: dozvoli mi Bože da se oslobodim okova robova, da budem slobodan. Šejn predstavlja ideal, predstavlja bunt protiv društva koje nas gura u mašineriju iz koje nema izlaza. Šejn je sloboda.
Ja cijeli zivot sanjam kako odlazim uz rijeku starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu nikad prezaljenu ljubav tanku, dugacku cigaru par mamuza od zlata da sam Sejn
Zivot uz granicu je opasan i tvrd jer moje ime ovdje od sad znaci pravda ja cujem pricu kako za mnom sada jase smrt dok jasem crven pored vatri na rubu grada to je Sejn
Dok zivim zivot koji nisam birao sam o suhom vjetru s juga moja dusa sanja ja cujem buku stada vidim u daljini grad a tanka slika jave postaje sve tanja
Ja znam da zivot na granici je opasan i tvrd al’ moje ime ovdje od sad znaci pravda
Na mome sivom konju sada za mnom jase smrt vodi me tamo gdje me moja davna draga vec ceka
Izadji i bori se u ovom gradu nema mjesta za jednog od nas izadji i bori se, ulica je prazna ali s prozora motre na nas izadji i bori se, uzecu ti zivot ako ostanes uzimam ti cast, Sejn
