Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Kada bih te pitao da se jebemo, da li bi odgovor na to pitanje bio isti kao i odgovor na ovo?

Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises definicije.
Narod nema 'leba da jede, a oni organizuju parade.
Narod nema 'leba da jede, a ti si bas resila da uspes u zivotu.
Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises pesme.
Narod nema 'leba da jede, a ti bi da se jebes.
Narod nema 'leba da jede, a ti bi u provod.
Narod nema 'leba da jede, a ti zderes k'o nezdrava.
Narod nema 'leba da jede, a ti bacas hranu.
Narod nema 'leba da jede, a ti ides na more.

Ajd' nadjite neku sisatu sto moz' cel narod da podoji, pa da izvadimo ruke iz dupeta i ipak radimo nesto!

Nakon par sati sna, student se budi uz trzaj, shvata da mu je riknuo mob i da ga nije probudio na vreme, a pogledom na zidni sat ukapira kasni na ispit. Oblaci se navrat-nanos, trpa skripte u ranac i pali iz kuce sa okrajkom hleba u ruci. Medjutim, nakon par koraka shvata da je zaboravio indeks, vraca se u rikverc taman da ga predostrozna keva polije iz bokala vodom "za srecu"... Trci na bus, a u trenutku dok zagriza pola onog okrajka shvata da je hleb s jedne strane budjav.
Dojuruje na stanicu kao bez duse, busa nema, masa putnika na stanici se exponencijalno uvecava, a dok tako hiperventilira da se povrati od trke, biva okruzen sa tri starca koji dime neku teshku krdzu od koje mu idu crne suze na oci i peku ga pluca.
Kad bus najzad dodje, ugurava se u sredinu gde je primoran da se drzi ko orangutan koji visi sa grane, a ranac i skripte ne moze da dohvati kako bi jos malo blenuo u papire. Uz njega je debela osoba koju masa putnika sve vise prichepljuje, dok ova ne krene tiho da prdi. Student koluta ocima, nesposoban da misli na ista drugo sem na agoniju svog nosa. U trenutku kad izadje iz busa, hvata se za stomak i baca peglu.
Ulazi na fax, i shvata da pre ispita hitno mora u wc...tamo ga snadje zestok proliv, a kad se uhvati ranca kapira da nema cime da se obrise i da mora da bira izmedju papira iz skripte ili puskica... Brishe se puskicama.
Ulece na ispit gde ga asistent, koji nije upraznjavao seks duze vreme, socno vredja puna 3minuta za primer drugima jer kasni na ispit koji je i onako kasno poceo zbog prozivke.
Za kaznu ga smesta negde u zabaceni kraj da ne moze da prepisuje od drugih. Student se pusi od besa jer shvata da je tako izolovan na miru mogao da se naprepisuje iz puskice kojima je pre 5 min u WC-u obrisao ...
Trudi se pola ispita da se izbistri i seti icega, i onda ga maltene 20 min pre kraja uhvati inspiracija da se raspise ko lud...i ozaren pomisli da ipak ima sanse da polozi.

Na putu kuci se seti da se nije potpisao na rad i da mu je sve dzabe, krene da se trese od muke i ponovo baci peglu, ali sad u sred busa. Malo dete koje to gleda brizne u histerichan plac, a svi brizni starci po busu krenu studenta da psuju, grde i nazivaju narkomanom.

Kod kuce, pokusava da se oporavi i naspava, eli ga budnim drzi komsijina odluka da taj dan krene sa renoviranjem kupatila...i tako lezi u krevetu namrsten dok mu zuji u glavi od nespavanja i puca ga glavobolja, i muci se do trenutka dok se najzad ne onesvesti.

Momak: (Drži u ruci svoj dragoceni plen, kućnu muvu. Razgleda je pažljivo. Kao da će je pojesti. Razgleda svaki deo njenog tela, noge, krila, buljave oči, šare na leđima. Maločas vešta, prkosna, sletala je sa jednog njegovog uha na drugo, a sad' tako jadna, bespomoćna, ceo život joj zavisi od palca i kažiprsta njenog dželata. Samo jedan malecni stisak i nema više sletanja na ljude, govna (sinonimi za optuženog), nema seksa na zavesama, ostaje samo praznina ispunjena bolom).
SA' ĆU DA TI JEBEM KEVU!
Devojka: Nemoj! Mukica! Zamisli da si ti muva i da tebe neko tako drži!
Momak: Zamišljam... (Pljas, muvin život se gasi u trenu, čuje se samo zlokobno smejanje mladića)
Devojka: Stoko!

Moj kum.