Pionir u pretraživanju interneta, koji se nakon godina evolucije pretvorio u objekat, koji nas danas štrecne kada ga pogledamo na tuđem računaru, pa samo napravimo malo kiselu facu uz izgovor "uuuu, što bre brate?"

Ukoliko gledaš ovo na njemu si ili stariji od 50 god ili nije baš računar za tebe.

Pun efekat se postiže uz bliss pozadinu, ili neku sliku male rezolucije disproporcionalno razvučenu ko pozadina na ekranu, ili još bolje tile-ovanu na oko 4 slike, pri čemu se samo ona gore levo vidi cela a ostale isečene.

Najzad, slike korisnika se obično nalaze u my pictures, narodnjaci u my music, pornići u "new folder" folderu u my documents, a sve to usporavaju 3 antivirusa i još jedno 50 virusa.

Још један у низу новонасталих израза, врло популаран код одређених припадница женског рода, заштини знак корпоративних девојчица. Означава нешто тако мекано, баршунасто, ма сјајно.

По неком правилу, означава све оно што је у супротности са њиховим карактером. Док су њихови наизглед супиш животи заправо несређени, хаотични, a нерви напeти чак и горе него струне, језици су им наоштрени и бритки попут сабљи, а задњице укочене од константног седења у канцу, толико да им се појавио дислоцирани зип на дупету, иако нису ни стигле да оду до шефа.

Док изгледају као да су са Светим Петром на ти, дубоко у себи предсављају школски пример искомплексиране личности која све ради зарад туђег: „Браво!“ и „Хвала!“, или пак због решености сопствених родитеља да своје неиспуњене жеље и снове испуне кроз живот њих самих. Мице.

Због тога је потпуно јасна тежња оваквих девојака и жена да што пре дођу на одређену позицију, па да кажу и покажу целом свету како то све, заправо и није толико тешко, то је тако једноставно, лук и вода бре, а све се може само ако се хоће. Па се због тога и попну на лаковане љубичанствене штиклице, које су угланцане као купатило моје мајке доместосом, узму своје циклама торбице и замишљају како газе и корачају напред, стављајући читав свет под своје ноге, док се у истом тренутку у реалности само несигурно клате на њима, хватајући се за први зид као последњи ослонац пре пада. Дражесно.

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Дете које то није. Клинац (или клинка) који би стајао у полици за трофеје, између похвале за учешће у радној акцији и бронзане медаље за месни турнир у каратеу, само да је предмет. Тренира одбојку, члан је ликовне секције, похађа "Архимедес" школу за надарене математичаре, свира флауту, иде на солфеђо, ђуска фолклор, припадник је извиђача и Младих горана, а сувишно је рећи да има све петице. Његову мирноћу од кататоније дели само чињеница да му не цуре бале из полуотворених уста. То је онај мали због кога вам је кева стављала Сегу на вр` ормана и увек говорила "што не можеш да будеш више к`о ДЗП?" Његова родитељица у паузама шљаке и на комшијској кафи увек гура свима под нос јебено исфорсирану свестрану генијалност свог детета. Кроз недостатак одраних колена и поједених колача од блата, ДЗП је ефикасно лишено детињства. Убрзо постаје темпирана бомба, спремна да експлодира углавном са променом средине. У средњој школи га дочекују невиђени стимуланси, прошљакају до тада обуздавани хормони и мали пуца по шавовима, рушећи све што је његова кева градила током година. Из њеног угла, дете је пропало и изгубила је коња за трку. Из угла осталих, мали је кренуо да гради своју личност са пар година закашњења.

Одакле Дове купка на ободу твоје туш кабине немаш појма, али добро знаш да имаш судар за 15 минута и да уколико желиш да Бобан буде успешан рудар вечерас, мораш се упристојити.
Остајеш под тушем преко пола сата, али не због тога што ниси штрокавац чије би телесне излучевине појеле Хорешијеву апаратуру за узорковање, нити због тога што желиш да спереш душевне немире млазом воде, већ зато што све време имаш осећај да се ниси довољно запрао и да ти је кожа још увек исувише масна, чак и за твоје критеријуме. У тим тренуцима се упознајеш са Дове ефектом. Схваташ да ти кожа није масна, већ хидрирана. Први пут у животу изистински разумеш придев баршунаст. Опет се опипаваш и не верујеш како за само пар минута Дове од рендаљке за пармезан прави гузу 12-огодишње девојчице. Јебао би самог себе, а то је признаћете не само нарцисоидно, већ и помало педерски. Тад ти се кроз главу врзма мисао да хомосексуалци нису педери, већ једноставно геј. Да те неко упита како се тренутно осећаш, као из топа би му одговорио „Осећам се углађено.“.

Flegmatično stanje duha kod muškaraca.
Kad ti je sve ravno do Kosova i ništa te ne može dotaći.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Ош ми дати тетку/ујну/стрину/рођаку/секу... Питање које поставља комшија локални Казанова малом детету док швалерски суче масне брке.
Изговара се у шали, шатро да се ступи у пријатељски однос са дететом, али готово увек завршава плачом детета.