Najmanja količina šampona dovoljna za jedno pranje kose pre nego što se ambalaža skroz isprazni. Ono gusto na dnu što se razvlači i do 5 minuta dok ga ne streseš u kosu ako pre toga nisi okrenuo naopačke. Majke mi.
- Mala, jebaću te muški večeras, istrošila si mi celog svrška!
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Ovo je stari izraz koji upozorava na takve ljude.
To su ljudi koji su pročitali jednu knjigu i drže se toga što su pročitali u njoj i smatraju da je to sva pamet ovoga sveta.
Najčešće su to fanatici koji čitaju Kuran, Bibliju, Mein Kampf , Marksov KAPITAL i takve knjige.
( što se tiče biblije i kurana ne želim da vređam ničija religijska osećanja )
Konflikti između komšija u zgradi koji se sastoje iz niza uvredljivih rečenica između sukobljenih strana uz razmenu telesnih tečnosti, a i uz primenu sile, najčešće zbog raznih predmeta koji su dospeli na balkon jednog od učesnika rasprave istresanjem stolnjaka, piksli ili ostataka zečjeg gulaša čiji je glavni sastojak nabavljen u krivolovu.
-Ženo, daj mi sataru da ubijem onog žigola odozgo!
-Šta je sad uradio? Nisu valjda opet spale gaće one babe na balkon?
-Ma, jebo sam mu majku, i njemu i babi! Bacio kurton sa balkona, sve mi se ona svršotina prosula po kosi. Znaš kako smrdi!
-Znam...
-A znaš! I ti si mu bila mušterija, a?!
-Jebiga, kad imaš santima k'o da držiš radnju u bloku 70. Nestalo mi baterija, nisam mogla da odradim elektronsku dopunu.
-:desni kroše:
Onaj lik koji u stvari ne navija ni za koga, nego prati ono što je u trendu da bi zadovoljio svoje duševne praznine. On je navijao za Volfsburg kad je osvojio titulu u Nemačkoj, lajkovao je stranicu Rosola posle pobede nad Nadalom. Njegovi omiljeni timovi su oni nastali preko noći kad se bušačima nafte iz tri lepe ili ruskim tajkunima digo tukson i da iz čiste zajebancije od FK Deronja naprave tim koji će lomiti noge Kristijanu Ronaldu u grupnoj fazi Lige šampiona i nedeljno zarađivati kao godišnji bruto nacionalni dohodak Papua Nove Gvineje. Licimerno ponašanje ovih ljudi proističe iz toga da ne mogu podneti poraz kao pravi ljudi, već to popunjavaju okretanjem na drugu stranu koliko god ona štrokava i ogavna bila. Oni nisu takvi samo u praćenju sporta i navijanju, oni su takvi u svim sferama života. Pola ljudi, pola Mlađa Dinkić.
- Kakav je to nakardni dres, u pičku materinu?
- Brate, dres Anžija, šta hoćeš.
- A ti kao navijaš za njih?
- Da, još od malena. I moje dete će navijati za Anži! Osim ako Putin ne kupi Kamaz Čelni i dovede Balotelija u napad.
Niskobudzetni tetris mog detinjstva
Gospodin policajac na pristojnoj udaljenosti.
Stari ljudi poreklom sa sela sastavljenog od najviše dvadesetak kuća. Za većeg dela života u svom krajoliku nisu videli nepoznatog čoveka. Nisu osetili nepravdu, nisu doživeli nešto loše, što bi ih nateralo da se ne javljaju svima, da ne mašu. Najčešće sredinom života, kao ptić iz gnezda u vazduh, oni iz svojih domovina, sa osmehom na rumenim licima, migriraju u civilizaciju zbog reprodukcije, da nađu izabranicu srca svoga i ispune smisao života svojih.
Tada, odjednom, sve je novo, sve je veliko, a jedno je nepromenjeno – oni se svakom nevino osmehuju i mašu. Mašu autobusima, mašu ljudima sa druge strane ulice; oni hodaju polako, osmehuju se i mašu.Nije im potrebno uzvratiti mahanjem, dovoljan je pogled i njihov psihološki nagon biće zadovoljen.
Često vam se desi da vam neko mahne, a vi zbunjeno uzvratite i tromo nastavite pokušavajući da se prisetite čoveka? To je bio on, jedan od ljudi koji mašu; sada kada znate pravu istinu, mahnite i vi njima sledeći put i uz podignutu ruku, razmenićete val pozitivne energije, koja će vam držati osmeh dugo, ponekad čak i do sledećeg sretanja čoveka koji maše.
Potencijalni nabudživač ega.
Kad god te cima nepoznat broj, odmah se ponadaš da je u pitanju neka koja je nabavila tvoj broj jer te videla na žurci/u školi/busu pa si joj se svideo. I tako, još dok šalješ poruku "Ko si ti?" već zamišljaš kako ćeš se iskurčiti pred ortacima sa "uf, opet me ova smara" fazonom.
Međutim, obično se ispostavi da je u pitanju tetka iz sela koja je kupila mobilni ili dežurni školski smarač koji ti razdragano javlja da je promenio broj.
Sociološka pojava koja nastaje kada se na nekom javnom mestu sa većom koncentracijom ljudi, dogodi nešto iole neuobičajeno, što onda dovodi do zbližavanja i čvršćih odnosa u toj društvenoj skupini.
U većini slučajeva, inicijator zbliža je samouverena vickasta osoba koja svojim glasnim komentarom, propraćenim osmesima i slaganjem ostalih prisutnih, ohrabruje i ostatak te mase da svojim komentarima i izražavanjem sebe doprinesu zbližu.
U zavisnosti od kvantiteta (broja dobrovoljnih učesnika u zbližu) kao i kvaliteta (poklapanja stavova i uopšte međusobnog prihvatanja i slaganja među učesnicima zbliža) situacija može dalje evoulirati do razgovora o opštim društvenim temama, kao i rešenjima gorućih državnih problema od strane govornika.
Sudar na Pančevačkom mostu. Autobus na liniji 95 mili kroz sporu kolonu vozila.
U autobusu opšta nervoza. Svi u sebi psuju glupe vozače, državu i život.
Krupni čovek na sedištu do prozora, glasno: "Pa dokle više ovako, svaki dan gužve na ovom mostu! Ne može normalno čovek da se preveze do posla! Jao što ga ne srušiše Ameri do sad bi već bio izgrađen novi pa bismo se vozili ko ljudi!"
Ostali se okreću ka njemu i sa mešavinom smeha i besa izražavaju svoje slaganje.
Penzioner na sedištu do inicijatora zbliža: Vala tako je. Eeh, nekad se znao red. A ne sad ovi na vlasti što samo sebe gledaju, a narod gladuje. Penzije i plate male, pa kako čovek da živi ?!
Neugledni brkati čovek: "Ma da sam ja na vlasti ja bih sva ta govna pobio!"
. . .
Popnes se na Ajfelovu kulu,i ako je prva stvar koja ti padne na pamet da pljunes sa vrha - onda si sigurno Srbin!
Razmišljanja koja su vezana sa svim i svačim, sem sa onim što učiš.
''Deliktna sposobnost fizičkog lica je sosobnost da lično i sopstvenom imovinom odgovara za prouzrokovanu štetu.'' Hmmm, kad smo već kod štete, baš me interesuje koliko Miki ima da plati za popravku auta, sve je polupao na njemu. Al kad je mamjmun, pa se svaki put napije ko pička. Uuuuh, pička, njam njam. Ja i desetak crnkinja, joj majko, al bi bilo penetracije, do svitanja. Kud pomislih na svitanje, sutra moram u pola 7 da ustanem, jbmt komšiju dosadnog, i mene glupog-Hoću komšija, pomoću ti sutra šta god ti treba. Što nije rekao da moram da ustajem sa petlovima, kurac bi mu moj pomogao. Petao...Pile....Jooooj, kako bi sad dobro došlo jedno pečeno pile i krompirići, uuuuuh! Doduše, pojeo bih ja i pljeskavicu kod one sisate Jelene, jes' da nije neka, al se isplati platit osrednju pljeskavicu da vidiš vrhunsku sisu. A kolka je sinoć Zoka ispao sisa, znači, svi za stolom su obrnuli barem po 2-3 ture, jedino on nije, a nije da nema para. U jbmt, kad se sjetim koliko sam ja sinoć potrošio, dodje mi da se ubijem. A i bolje da se ubijem, nego da učim za ove ispite. U JBMT, ISPIT-''Deliktna sposobnost fizičkog lica je sosobnost da lično i sopstvenom imovinom odgovara za prouzrokovanu štetu.''
