Ufunjator: E gde ćete?
Neko iz društva: Idemo u život... Što?
Ufunjator: Onako, i ja sam mislio negde da idem, ali imam neko društvo, ma ići ću sa njima.
Neko drugi iz društva: Pa dobro, mogao si i sa nama, ali drugi put onda...
Ufunjator: Hoću, ko ih jebe tamo...
--
Neko iz društva: Brate, što si ga zvao?
Neko drugi iz društva: Pf, šta sam znao da neće da odbije.
Neko iz društva: Taj ne odbija ni sudski poziv...
_________________________________
-Hoće neko cigaru?
Grebator: Hoću ja.
- Pa ti imaš.
Grebator: Imam, ali ostale mi samo dve...
- Pa ti pušiš Malboro!!
Grebator: E to kad se ima... Ali kad me neko ponudi ne odbijam. Da uzmem?
- Ajde uzmi...
Grebator: A da uzmem dve, kao na reklami?
- Uzmi mamu ti jebem i jednu za u dupe da staviš. Jebo me pas kad te i ponudih!

Da vidimo, ranac spreman, sendviči spremni, voda spremna, nešto za čitanje-tu je...
Oćeš to na izlet na Adu?
Ma jok, idem da vadim novu ličnu kartu i pasoš...

Devojcica I: "Jao, kako su ti divne te zlatne starke sa srebrnim sljokicama, providnim djonom i roze mrtvackim glavama!"

Devojcica II: "Pa da, znas, to je nova kolekcija... tata mi je kupio u Italiji, posto ja ne podnosim air-max.."

-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Voz je kasnio.
-Da je voz kasnio javili bi na vestima. Evo ti neopravdani.

-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Bio je neki štrajk u centru grada.
-Štrajk se nije održao u Tokiju od 1912. godine. Evo ti neopravdani.

-Šunsuke zašto nisi uradio domaći?
-Robot-kućna pomoćnica mi ga je pocepala.
-Koju marku robota-pomoćnice imaš?
-Tošiba.
-Znači lažeš,Tošibini roboti imaju savršen softver. Evo ti kec.

-Šunsuke zašto si na tabli napisao da direktorka ima veliko dupe?
-Nisam ja i ne znam ko je.
-Znamo da si ti, tabla je prepoznala tvoj rukopis. Evo ti ukor.

Tokom književne večeri ždrakaš po sali jer su pisci neopisivo dosadni a tebi neugodno da izađeš usred priče o ontološkom u poeziji i balzakovskoj metatezi o socijalnim kategorijama u raslojenom društvu, i tako ti se pogled susretne sa tamno kestenjastim očima ispod plave kose a iznad prirodno crvenih usana, noge prekrštene desna preko leve, desna se lagano njiše. Pogled u tebe. Pisci seru li seru. Spaziš da je mesto pored nje prazno, i kreneš tamo. Zgaziš dvoje dok se primičeš, oni gunđaju, riba uzme svoju tašnu sa tog sedišta; imaš slobodan prolaz.
- Smaračina, kažeš.
- Smaračina, potvrdi ona. Dubok glas. Gleda te u oči.
- I kako sad da protumačim baš takvu konstelaciju sudbine da je meni noćas prazna gajba a ovde tako dosadno?
- Pa, mislim, kaže riba, da tu nema mnogo šta da se tumači.
I eto vas, vozite jedno iza drugog, ona te prati, ti joj pokazuješ da već treba da se uparkira jer ste blizu gajbe. Odmah staje na prvo mesto. Ne daje žmigavac. Gasi svetla zajedno sa motorom. Štikle joj odzvanjaju pločnikom dok se primiče gajbi tvojoj. Krupan korak. Butina koja se ocrtava pod suknjom. Mirišu lipe.
- Mislim, kaže dok šara pogledom po tvojim zidovima, da je kritičar večeras preterao sa hvaljenjem; roman ni izbliza nema onu hermeneutičku dimenziju koja bi mu bila potrebna za tu filozofsku ravan koju je pisac hteo da dosegne. Šta misliš?
- Mislim se šta piješ... imam neki porto. Može porto?
Riba uvrće kosu na kažiprst i klati nogom. Baš klati nogom, izula joj se cipela sa pete. Lepo stopalo.
- Porto je samo reminescencija na nekadašnje vino.
Stojiš nasred sobe, ispod se, na ulici, čuju mačke kako se deru.
- Mačke više ne poštuju prirodni red, kažeš kao za sebe, daleko je februar. Može li čaša te reminescencije?
- Mačkama je poremećen ritam jer je cela planeta iskočila iz zgloba, otapaju se lednici, nestaju šume Amazonije, kako, zaboga, mačke u svemu tome da održe svoj, milenijumima ustanovljavan, red parenja?
- Teško bez glečera.
Uzimaš čašu i sipaš porto i za nju. Pružaš joj čašu. Zagonetnog izraza pruža ruku, uzima čašu. Čačkaš po CD-ovima, tražiš nešto što bi odgovaralo trenutku u kom se glečeri nezaustavljivo tope.
- Imaš neki džez? Tako volim džez... zvuk crne trube u noći je kao primalni krik.
- Džez, kažeš? Odakle ti džez, mislim, ko to još sluša? Imam Rijanu, može bluz? Imam Kleptona, šestostruki album, pravi raritet, da ti ga pustim sa gramofona, radi mi...
- Džez je poslednje utočište pesnika, kaže ona i otpija sećanje na vino.
- Pesnika? Kojih pesnika?
- Ne insistiraj ne imenima, nikad ne insistiraj na imenima! Pesnik je stanje duha, a ne ličnost...
Prilaziš joj kao Bogart Bergmanovoj u onom marokanskom gradu:
- Živela ti meni.
Ona ustaje, gledajući te u oči, i zgrabi te za glavu. Duboko te ljubi, paziš da joj ne zaliješ leđa reminescencijom. Pročešlja ti jezikom usta i otrgne se od tebe kao da je na glečeru koji se topi i otkida od Antarktika. Spustiš čašu na sto, sigurnije je.
- Lepa ti je kosa...
- Hvala...
- ... kao Gvinet Paltrou u »Silviji«...
- Silvija... zašto si spomenuo Silviju Plat?
Češkaš se po glavi kao prvak:
- Pa zbog tvoje kose, gusta i plava...
- Ali ne Silviju, ona je nosilac takvog bola, razumeš li ti to, KOSMIČKOG bola koji je morao da se razreši njenom glavom u rerni... ne, oh, zašto si spomenuo Silviju?!?
- Jebiga, nemam pojma šta mi je trebala ta Silvija...ajde popij malo portoa, mani sad rernu...
- Ne ne ne, ne mogu sad ni o čemu da razmišljam...
- Pa to ti i ja kažem, pusti razmišljanje...
- Ne razumeš, Silvija je moja KARMIČKA pesnikinja, ona se obraća meni i samo meni... oh, Bože, kako mi se vrti!
Spušta glavu u šake, plava kosa joj pada preko crvenog laka na noktima. Kakva gre'ota, misliš ti, kakva gre'ota. Priđeš joj i spustiš ruke na njena ramena, ona se trgne kao da joj je tamo pala mačka sa poremećenim rasporedom parenja. Užasnuto te gleda, izmenjenim pogledom.
- Gde mi je mantil, kaže pokrećući se, gde mi je mantil, gde si ga ostavio treba mi mantil odmah!
Pružaš joj mantil, ona ga grabi i ne gledajući te kreće prema vratima, stojiš i kao mačor u julu gledaš za njom. Na vratima se okrene, pogleda te kao da bi nešto rekla... ali se predomisli i samo nestane iz okvira vrata. Osećaš se kao mačka na usijanom ledenom glečeru ali više nemaš šta da uradiš povodom toga.
.........................

Sutra ujutru ti zvoni telefon. Ortak pesnik saznao da si otišao sa književnog smora sa lepom neznankom. Pita kako je bilo?
- E, jebiga, sjeba me Silvija Plat, kažeš.
- Kakva bre Silvija, šta pričaš?
Opisuješ mu situaciju, on se kikoće.
- Ne reče li ti da se sad ložiš samo na pametne... he he he...
- Sine, ne zajebavaj osujećenog; ložim se, al nikako na prepametne!
- Aha aha, nije lako pogoditi tu zlatnu sredinu, nije... Nego, 'oćemo na pasulj sa rebarcima kod Toše, kad već sinoć nisi umočio, makar kašiku da umočiš?
- Džukelo! Aj u pola četiri...

- Halo.
- E, ja sam. Šta radiš?
- Ništa, evo blejim po kući.
- Super. Kad već ništa ne radiš, uđi u kupatilo, sredi se, obrij se, isturpijaj nokte, namiriši se i nacrtaj se kod mene.
- Što? Riknula ti ona baba iz Švice, i nasledio si sav onaj keš, a? Pa, čestitam, mato...
- Ma, nije to, jebem te, nego mi dolazi sestra i dovodi svoju drugaricu. Znaš onu o kojoj sam ti pričao? Mala je AVION! Ma, koji avion, AŽDAJA! I u startu imaš prođu, jer je videla neke tvoje fotke i opasno se primila...
- Dooooobro. Reci mi nešto o njoj, je l' radi nešto, studira?
- Ma, zabole te baš šta radi. Ako ćeš iskreno, nije baš mnogo bistra, al' šta te brige...
- Ne mogu... Znaš da mene uzbuđuje intelekt... Može da bude najlepša na svetu, ali ako nije pametna, džabe.
- Joj, koji si ti slepac, konju jedan!!! Uzbuđuje te intelekt?!?!?!?! Pa, nećeš u glavu da je karaš, idiote!!! Takav ćeš zicer da promašiš!!! Pa, dabogda ne kar'o nikad ništa, probiraču jedan!!! Slepče slepi!!! Namestim ti šansu, a ti... Uf, kako si me iznervir'o!!! 'Aj, čujemo se sutra!
- Izvini, hvala ti, ali znaš me...

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

ResultSet rs = statement.executeQuery("
SELECT * FROM Ribe WHERE faca='lepa' AND sise>=3 AND (dupe='dobro' OR dupe='sjajno');
");
muvaj(rs);

Dva srednjoskolca A i B konzumiraju smesnu cigaru.
U sobu upada srednjoskolac C:Ju!sta radite to vas dvoje??
kasnije se prica nastavlja..
srednjoskolac D:Znam i ja sam cuo,ona je usla a oko njih oblak dima:0
srednjoskolac E:I ja sam cuo isto,oblak dima a oci crvene skroz
srednjoskolac F:A ja sam cuo da je njen ves bio razbacan po krevetu,ko zna sta su radili...:0
srednjoskolac G:A cuo sam da je i vino bilo tu negde,znaci spavali su odvaljeni od zivota i naduvani
srednjoskolac P:da njih dvoje su mi uvek bili sumnjivi...