Priroda ne bira ni mesto ni vreme, sve njoj ionako prinadleži. Ne jebe ljudske premere, nazore i zakone, pa nema ni vajde grcati za kontrolom i razumom.
Jer mačke se pale kad otopli, a ne kad okreneš list u kalendaru.
Dakle, opusti se, rodiće malina, pašće sneg, stiže tetka iz Crvenke. Džaba listaš vozne redove, doći će kad dodje. Ako dodje. Viša sila boga ne moli, bato. Zato je na koncu i svejedno, iznenadiće putare, svaki put. A putar je ipak samo čovek, rab, mali, glup, grešan i nesposoban da predvidi i najizvesnije.
————— - Rale peti je mart već, šta ako sam ipak trudna? - Koliko kasni? - Ulazimo u sedmi dan… - Prvo lakše malo sa množinom, drugo, šta zna pička šta je februar, nije vešmašina da je isprogramiraš da pušta boju po belom, sunce ti blesavo. Ne nabijaj mi tenziju svakih trijes dana ljubim te.
Master kuler. Tip čijim duhom gospodari emiocionalni ekvilibrijum. Rušitelj svih frojdovskih psihoanalitičkih teorija o seksualnosti kao generatoru energije svakog bića. Peti element teorije ljudskog temperamenta. Kolerik bez afekta, melahnolik bez osećaja skenjanosti, flegmatik bez pasivne agresije i sangvinik koji se lupi po glavi na svaki pokušaj ekstrovertnosti. Neshvatljiv kao teorija struna prosečnom radniku na balansiranju trapa, neuvatljiv kao mokar sapun od algi gospođe Božen.
- Druže, moje najiskrenije saučešće. Ne mogu da verujem, Vera je bila divna, mlada žena, šta joj se desilo pa je digla ruku na sebe? - Saznala je da nam ćerka radi ispod plavog mosta i da sam ja ostao bez posla, a svu ušteđevinu sam na kocku dao. - Sve gore od goreg, pa kako ćeš ti dalje? - Zen. Luminiscentni planktoni tumaraju hodnica moga uma. Sanjam kako gajim mošusna goveda na Tibetu, levitiram i kao fakir milujem eksere svojom kožom. Jednom rečju, do jaja mi je. - U, jebote...
------------------------------------------
- Ne kapiram ništa. Sinoć je sve bilo divno. Jebali smo se ko zveri, posle zaspali onako zagrljeni, jutros joj doneo kafu i doručak u krevet, i...
- I?
- I rekla je da je posle 8 meseci vreme da uključi Dalaj Lama mod. Bataljuje seksualno-emotivne trivijalnosti i posvećuje se posmatranju kukičanja paukove mreže, proučavanju dinamičkih zakonitosti spiralnog tečenja meda sa kašičice i čitanju transkripata Budinih šizofrenih razgovora.
- A?
- To sam i ja rekao, a onda je ona izašla na vrata.
Savršena kombinacija sreće, iskustva i proračunatosti. Lik kome sve polazi od ruke. Ono što ti ne možeš ni da zamisliš, on odradi kao iz pičke. Sve može da uradi. Pocepao bi Karakaševića i Grujića na disk naslonom od stolice, Džordana bi pobedio jedan na jedan u šangajkama, a raspalim kengurima bi pokazao kako se surfuje na dasci za peglanje. Ti možeš samo da mu se diviš ili da mu zavidiš. Ovo drugo ako si pička.
- Gde ti je Bobi, nisam ga video od prekjuče. - Eto ga spava, imao ispit jutros. - Okinuo, a? Pa jebiga, fakultet je to, a on se mnogo zajebava. Ne može to tako, jebeš studentkinje po kućama, gudriraš se ko Rodman, a ne učiš ništa. Mora neki balans da se napravi. Evo ja na prime... - Dobio devetku. - Kako, bre?! Pa nije pipnuo! - Jeste malo sinoć, naučio pešes pitanja i ona mu pala. - Jebote, kako ga sere! Tri godine tako! Ej, tri godine! - E, al' da čuješ šta je posle bilo, da ne veruješ. Položi on to i krene u Super Vero da kupi vinjak za večeras. Kad tamo kod police sretne, zamisli, Mariju Karan. I nešto joj dobaci, ona se nasmeje, on opet nešto duhovito, ona se primi. I tu se upoznaju, jebemliga šta već. Sledeće što se dešava je da joj on ovde kod nas u stanu objašnjava suštinu njenog prezimena. Eto, legenda čovek. - Šta sereš? Si ti prs'o!? - Evo ti, dala mi i autogram. A i slikao sam se s njom. Vidi. - Au, pa ja ne mogu da verujem... - Nisam ni ja u početku, al' šta da ti pričam kad lik video pičku na TV 1000. Ćutiš i klanjaš mu se.
