Dan kada će sve biti drugačije. Baš tog dana će se naći vrijeme za druge i konačno će im se posvetiti pažnja koju zaslužuju. Pronaći će se vrijeme i za sebe, uradiće se sve ono što se već duže vrijeme odlaže. Taj dan će sigurno biti bez oblačka, okupan suncem, topao, ali ne previše i ono što se odjene će biti taman dovoljno. Počeće desnom nogom a završiti zagrljajem i biće taman toliko dugačak koliko je potrebno da se obavi sve što još uvijek nije obavljeno.
Drugi dan, za razliku od prvog, će biti savršen dan.
- Ženče, 'oćemo li na kafu negdje, samo ja i ti, nijesmo odavno? - 'Ajmo neki drugi dan, danas sam stvarno preumorna? - Ok, drugi ćemo dan.
Zaključak do kojeg su došli stariji Rimljani raspravljajući o imidžu koji je furala omladina.
- Bako Lukrecija, šta misliš koju od ove dve toge da obučem za Kvintove orgije?
- Eeee, dete, ne razumem ti se ja u te omladinske stvari jer toga u moje vreme nije bilo. Tvoj deda nije nosio te suknje nego je lepo spičio medveda buzdovanom u glavu, odrao ga i obukao se ko' čovek.
Za razliku od omraženog Jevreja Jermen je siromašnija verzija čoveka kojeg su svi izgazili, al' mu niko nije pomogao jer nije bio dovoljan jevrej da plati zaštitu i nije se setio da osnuje tajna društva sa kojima gospodari nad Amerikom. Kad Srbin kaže da je "nebeski narod" on mora da se potuče sa Jermenom jer je prvi rezervisao to mesto kad mu ništa drugo nije ostalo. Jermen živi sa Rusom, Turčinom i Irancem u komšiluku i mora da se svađa sa svakim od njih oko muzike. Jermenski metalac smrdi gore od prosečnog metalca. Jermenac živi na planini i mora da jebe kozu jer mu je ženu ukrao Rus, a ćerku Turčin. Jermenac ima dugu i ponosnu istoriju preživljavanja, prvi je prihvatio hrišćanstvo kad je bilo aut a onda trpeo što ga je pametan prihvatio pored Persije. Jermen 'oće u Evropu jer se nalazi na granici sa Evropom, čuva Nojevu Barku u skladištu za crne dane kad nastupi novi potop. Jermen pravi jeramiku, a ne keramiku. Jermen je i prvi izmislio genocid al' mu je bogati rođak to ukrao i prisvojio za sebe, pa mu je ostalo jedino da se svađa sa Turčinom koji ga je naterao na genocid. Dok je Jevrej IN, Jermen je AUT. Jermen je prvi hipster, on je sve radio al' su ga svi prekopirali i ostavili na planinčugi da čvari noge u lavoru i sluša Teheran.
One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće: -kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće -pertle vezuju samo dok sede na stolici -odazivaju se na "brate" -na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu -nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi -nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme -ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.
Klinac 1: Hoćemo jednu partiju tenkića? Klinac 2: Ne može, hladi se adapter. Klinac 1: Dobro, sačekaću, onda ćemo posle. Klinac 2: Nećemo posle, tata gleda dnevnik. Klinac 1: Čika Mićo, jel' možemo da igramo malo igrice dok ne počne dnevnik? Ćale: Ma igrajte bre kol'ko oćete, ja taj bučuk ne gledam otkad se zaratilo... Klinac 1: Eto vidiš, možemo da igramo. Klinac 2: Pa ne znam bre, možda će mama da gleda seriju Ćale: U ovoj kući bogami neće, te meksičke novotarije neću da vidim, čujem li španski ima da razbijem televizor... Klinac 2: Dobro, ajde, igraćemo, ali samo 15 minuta. Nego, da ne znaš možda šta je bilo danas u Moćnim rendžerima? Klinac 1: Ne znam, malopre mi došla struja kad sam krenuo kod tebe, nisam imao struju ceo dan. Klinac 2: Ni ja. Klinac 1: Pa od čega ti se onda hladio adapter?
A: E, 'de si matori? B: Evo me na poslu, šljakam. A: Taman. Slušaj, uzmi listu... B: Daj čoveče 'de si mene naš'o, znaš da se slabo snalazim s' tim. A: Jebo te, radiš u kladionici... B: U kladionici, u šanku. A: Jeb'o mamu, ti k'o neki, tam' on, peder ginekolog. Stavi kafu, eto me za des' minuta.
Izraz koji koriste stariji članovi porodice pre nego što opsuju pred decom (tinejdžerima).Nesvesni da adolescent ima više gigabajta pornića nego Krkobabić godina.
Baba: Opet kasne penzije ,da prosti ovo dete vamo, jebem li im sve po spisku Ja(u sebi):Da li sam ja skino Severinin snimak?
Naš prvi kontakt sa nečim što će kasnije činiti osnov bilo kakvog slavljenja nekog ličnog uspeha ili srećnog trenutka, a to je čast.
Razlika između tadašnje i sadašnje časti je u samim našim prohtevima i zahtevima u vremenu kada smo bili klinci i danas, jer za razliku od današnjih časti koje uključuju obilno alkoholisanje, klopu, torte, drogu ili ko zna šta sve drugo, u zavisnosti ko koliko dubok džep ima, klinačka čast je bila sasvim jednostavna, a opet smo tada bili nasjrećniji kada neko u školu donese punu kesu bombona da podeli za rođendan. Znalo se, svima po dve.
Najčešće su to bile karamele, negro ili voćne šarene bombone i taj gest nas je od malih nogu učio da kada ti se nešto lepo dešava, budi džek pa časti ekipu. Dobro, i tu je bilo malo odvajanja na bogate i siromašne, pa su tako buržujska deca umela da pored bombona, podele svima i po jednu lizalicu i to ne bilo koju, nego onu sa žvakom u sredini. Tek toliko da se zna da to nije rođendan jednog od nas običnih smrtnika.
Svakako, postojao je određeni ritual koji se poštovao uvek, pa su se bombone delile od prve klupe ka zadnjoj, tako da su deca koja sede napred uglavnom prolazila bolje jer su imala mogućnost da razgrabe one lepše bombone, da bi ovima nazad ostale samo one voćne.
Slavljenik uveče, dan pred čast, uvek istrese sve bombone iz kesica i više puta ih prebroji. Broj učenika u razredu puta dva. Onda ih odvaja na jednu veću gomilu, a potom pravi još jednu manju, za svoje najbolje drugare koji bi imali privilegiju da na odmoru posle časa, dobiju još po koju.
- Matori položio sam vožnju. - U do jaja, vodiš na kurve.
Izraz koji opisuje jebeno snalažljivu osobu. U svakoj mogućoj situaciji, ma koliko god ona izgledala nerešiva i zajebana, on će pronaći rešenje i izvojevati pobedu. U šahovskoj partiji on će sa kraljem i topom dobiti celu vojsku protivnika, u partiji Kanter Strajka, on će sam sa 2 helta, sa uespeom i nožem pobiti ceo protivnički tim terorista, a ukoliko se nađe na pustom ostrvu, upaliće vatru tako što će trljati smrdljivu majicu o pesak. Na času srpskog jezika kada treba da odgovara, iako se veče pre toga navario buksni više nego Čeda za mesec dana, on će izmutiti nešto, citiraće Đuru Jakšića ili Luksa, a profesorka će zadivljena njegovim kvalitetnim rečnikom, doživeti momentalni svrš i pohvaliće ga pred celim razredom.
- E brate, šta se desilo sa Maretom ? Pre tri dana imao lepu bujnu kosu, a vidi ga sad. Sija mu se tintara k'o ratkapne na novom Jugu.
- Ma brate, bio juče sa ćaletom da reže vinograd i čoveku zafalilo kanapa da veže loze, a pošto ne voli da ostavi posao nedovršen, uzme one makaze, rastrgne kosurinu i završi posao.
